Srpska reprezentacija je puna dobrih fudbalera, među kojima se posebno ističu vezni igrači, ali ne može se predvideti kako će da zaigra – da li je „potrefila“ dobar ili loš dan. U svakom slučaju ima čime da se podiči.
Oglas
„Možda je Svetsko prvenstvo 2018. za srpsku reprezentaciju došlo prerano“, piše za Zidojče cajtung novinar Fabijan Ruh: „Ona se posla teških godina nalazi u fazi personalnih preloma, i prvi put posle 2010. se ponovo kvalifikovala za jedan veliki turnir. U Srbiji su velike nade da će naša reprezentacija zahvaljujući mnogim talentima ubrzo imati značajnu ulogu, kaže jedan koji to mora da zna. Miralem Sulejmani je nekada i sam važio kao veliki talenat – i to i daleko izvan Srbije. A sada je samo gledalac.“
„To što ovaj 29-godišnji krilni igrač Jang bojsa Bern i dugogodišnji reprezentativac (29 utakmica) nije u timu za Mundijal, izazvalo je čuđenje i u njegovoj zemlji, pri čemu se još i zna da na krilnim pozicijama ne igraju prvoklasni igrači. Oko srpske reprezentacije ima raznih uticaja, Sulejmani odnose naziva ’komplikovanim’ ali naglašava da je i pored toga navijač na Svetskom prvenstvu. Srbija, veli, ima dobre šanse da osvoji drugo mesto u grupi.“
„U Fudbalskom savezu Srbije se dešavaju čudne stvari Selektor Slavoljub Muslin je posle uspešno završenih kvalifikacija jesenas smenjen – zbog neslaganja oko sastava tima. Muslin, na primer, nije angažovao najvećeg talenta Srbije, 23-godišnjeg Sergeja Milinković-Savića. Tek je Muslinov naslednik Mladen Krstajić, bivši odbrambeni igrač Verdera Bremena i Šalkea 04, pomogao tom veznom igraču da debituje. ’Ispravno je i dosledno polagati na mlade’ kaže Sulejmani, ’oni na Svetskom prvenstvu mogu mnogo da nauče’.“
„Milinković-Savić, visok 1,91, opasan je za protivnički gol i dominantan je strateg, koji je u rimskom Laciju postao možda najjači defanzivni vezni igrač Serije A. Ako bude ubedljiv na Svetskom prvenstvu, mogao bi da za veliku cenu pređen u neki od evropskih top-klubova. Ali, u srpskom timu on tek mora da se etablira. Na njegovoj strani je u centru Nemanja Matić iz Mančester junajteda, još jedan robustan i inteligentan igrač. Ako se njih dvojica usaglase, biće komandna centrala svetske klase. ’Matić je sa svojim mirom i iskustvom mozak ekipe’, kaže Sulejmani.
Drugi delovi tima teško mogu da se porede sa veznim redom. ’Ako protivnik bude igrao brzo, odbrana bi mogla da se nađe u problemima, ali to su sve enormno rutinirani igrači’ kaže Sulejmani.“ U nastavku se u tekstu pominju Branislav Ivanović i Antonio Rukavina, te Aleksandar Mitrović, za kojeg se ne može predvideti kako će zaigrati, mada ga je, kada dođe „njegov dan“, „gotovo nemoguće zaustaviti“, kako je to rekao Sulejmani. No, takva nepredvidljivost važi i za čitav tim.
Od nemačkog „Čuda u Bernu“, preko Maradonine „Božije ruke, do Zidanovog „Udarca glavom 2006“. Istorija Svetskih prvenstava u fudbalu puna je nezaboravnih trenutaka. Ovako ih vidi argentinski karikaturista Hermán Aksel.
Foto: Aczel / Edel Books
Montevideo, Bog te video!
Prvo Svetsko fudbalsko prvenstvo održano je u Urugvaju 1930. godine. Većina učesnika bila je iz severne, centralne i južne Amerike, a iz Evrope su stigle samo četiri ekipe – među njima i jugoslovenska. U finalnoj utakmici pobedio je domaćin u susretu protiv večitog rivala – Argentine. Rezultat: 4:2.
Foto: Aczel/Edel Books
Čudo u Bernu
Prvo Svetsko fudbalsko prvenstvo posle Drugog svetskog rata održano je 1954. godine u Švajcarskoj. Najjača ekipa bila je reprezentacija Mađarske. U prvom kolu je „mađarska Laka konjica“ savladala Nemačku sa 8:3. Ali Nemci su im se u finalu odužili (3:2) i prvi put postali Svetski prvaci. Fric Valter (levo) i legendarni trener Sep Herberger na ramenima navijača.
Foto: Aczel/Edel Books
Samo jednom
Engleska – „majka fudbala“ – samo je jednom u istoriji Svetskih prvenstva bila prvak i to na domaćem terenu 1966. godine. U finalu je savladala Nemačku rezultatom 4:2. I danas je sporan gol koji je Engleska postigla u 101. minutu produžetka utakmice. Bobi Mur (na slici s peharom) i njegovi saigrači doneli su Engleskoj prvu i za sada jedinu titulu prvaka sveta.
Foto: Aczel/Edel Books
Brazilska samba
Brazil je 1970. godine po treći put postao svetski prvak. Kralj fudbala – Pele (na slici) i njegovi saigrači bili su čarobnjaci na terenu u Meksiku. U finalu su savladali Italiju rezultatom 4:1. Na šest utakmica Svetskog prvenstva Pele je postigao 19 golova. Prvi put su te godine sve utakmice na televiziji prenošene u boji.
Foto: Aczel/Edel Books
Bombarder nacije
Na Svetskom prvenstvu koje je 1974. prvi put održano u Nemačkoj, bilo je nekoliko premijera: „Kajzer-Franc“ Bekenbauer protiv „kralja totalnog fudbala“ Krojfa, Zapad protiv Istoka ili – novi pehar. U finalu se domaćin sastao s Krojfovom Holandijom i – Nemačka je slavila rezultatom 2:1. Pobednički gol postigao je „bombarder nacije“ Gerd Miler (u sredini).
Foto: Aczel/Edel Books
Božija ruka
Svetsko prvenstvo 1986. u Meksiku ostaće zapamćeno kao šou argentinske fudbalske zvezde Dijega Maradone. Zahvaljujući njegovoj genijalnosti i njegovom lukavstvu, Argentina je po drugi put postaja prvak sveta. Sam Maradona postigao je lep, ali sporan gol. U susretu protiv Engleske je uz pomoć ruke loptu ubacio u mrežu. Maradona je kasnije izjavio da je to bila „Božija ruka“.
Foto: Aczel/Edel Books
Pljuvanje
Godine 1990. Nemačka je u Italiji slavila treću titulu svetskog prvaka. „Panceri“ su u finalu pobedili Argentinu 1:0. Prvenstvo je ostalo zapamćeno po nesportskom ponašanju Holanđanina Franka Rijkarda (desno) koji je pljunuo Rudi Fellera u osmini finala. Obojica su isključena iz igre. Nemačka je pobedila 2:1 i ujedno se revanširala za poraz na Evropskom prvenstvu 1988. godine.
Foto: Aczel/Edel Books
Zidanov udarac glavom
Godine 2006. slavila je Italija, koja je, nakon izvođenja jedanaesteraca, kao domaćin u finalu savladala Francusku. Neslavan trenutak prvenstva bio je kada je kapiten francuske reprezentacije Zinedin Zidan glavom udario Italijana Marka Materacija. Isključen je sa utakmice i to je označilo kraj njegove uspešne fudbalske karijere.
Foto: Aczel/Edel Books
Napokon titula
Na Svetskom fudbalskom prvenstvu u Južnoafričkoj Republici dominirala je Španija sa svojom „tiki-taka“ igrom. Španci su u finalu savladali Holandiju rezultatom 1:0. Pobednički gol je postigao Andres Inijesta (broj šest na slici). Nemačka je u borbi za treće mesto savladala Urugvaj rezultatom 3:2.
Foto: Aczel/Edel Books
Kralj driblinga
Na Svetskom prvenstvu 2014. godine Argentinu je predvodio Lionel Mesi. Njegovi majstorski driblinzi doveli su Argentinu do finala gde ju je sačekala Nemačka koja je prethodno savladala domaćina, Brazil, rezultatom 7:1.
Foto: Aczel / Edel Books
Ekipa sa četiri titule
Finalni susret na Svetskom prvenstvu 2014. godine održan je pred 75.000 gledalaca na stadionu Marakana u Rio de Žaneiru. Nemačka je pobedila Argentinu rezultatom 1:0 i tako postala prva evropska reprezentacija koja je osvojila titulu na američkom kontinentu. Na slici su igrači nemačke reprezentacije koji su nastupili u finalu.
Foto: Aczel / Edel Books
Sporni domaćin 2018.
Domaćin Svetskog prvenstva 2018. godine je Rusija. Nakon što su Svetsku fudbalsku federaciju FIFA potresli skandali s korupcijom i dopingom, dodela organizacije Prvenstva Rusiji izazvala je žestoke reakcije. Prvenstvo će biti otvoreno 14. juna susretom Rusija – Saudijska Arabija. Finalna utakmica igra se 15. jula na stadionu Lužnjiki u Moskvi.
Foto: Aczel / Edel Books
Stripom kroz Svetsko prvenstvo
Izdavačka kuća „Edel Books“ je povodom Svetskog prvenstva pustila u prodaju ilustrovanu istoriju Svetskih fudbalskih prvenstava pod naslovom „World Cup 1930-2018“. Nezaboravni trenuci kroz 84-godišnju istoriju predstavljeni su s dosta humora. Na naslovnoj strani su svetske fudbalske zvezde 2018. godine kao što su Ronaldo, Nejer, Mesi i Nejmar.
Foto: Aczel / Edel Books
Karikaturista
Argentinski umetnik Herman Aksel (Germán Aczel) karijeru je počeo u rodnom Buenos Ajresu u kojem je, pored ostalog, radio i za sportski časopis „El Grafiko“. Sa 26 godina doselio se u Nemačku i danas živi u Minhenu. Trenutno radi za renomirani engleski fudbalski magazin „FourFourTwo“.