Sjedinjene Američke Države uvele su zabranu ulaska za pet Evropljana zbog navodne cenzure američkih onlajn platformi, saopštio je Stejt department. Radi se o dve Nemice, jednom Francuzu i dvoje Britanaca.

Stejt department - „Radikalni aktivisti" i „instrumentalizovane" NVO

Stejt department je petoro ljudi označiokao „radikalne aktiviste" i „instrumentalizovane" nevladine organizacije koje su promovisale mere cenzure stranih država.

Kako je saopštilo to ministarstvo, tih pet osoba predvodilo je „organizovane napore da se američke platforme primoraju na cenzuru, demonetizaciju i potiskivanje američkih stavova s kojima se ne slažu“.

Državni sekretar Marko Rubio je prethodno na mreži X napisao: „Predugo su ideolozi u Evropi predvodili organizovane napore da primoraju američke platforme da kazne američka stanovišta koja im se ne dopadaju. Administracija Donalda Trampa više neće tolerisati ove grube akte ekstrateritorijalne cenzure".

Rubio je rekao da Stejt department stoga uvodi zabrane ulaska protiv „vodećih figura globalnog cenzorskog industrijskog kompleksa, uz mogućnost proširenja liste ako drugi ne promene kurs".

Fon Hodenberg odlikovana nemačkim ordenom za zasluge

Među osobama pogođenim sankcijama Sjedinjenih Država su dve izvršne direktorke nemačke organizacije HateAid, koja se zalaže za borbu protiv onlajn zlostavljanja - Ana-Lena fon Hodenberg i Jozefine Balon.

U saopštenju o sankcijama američki sejt department optužio je nemačku organizaciju HateAid da je osnovana nakon izbora za Bundestag 2017. sa ciljem da predstavlja protivtežu „konzervativnim grupama".

Balon i Fon Hodenberg kritikovale su odluku SAD kao „akt represije", rekavši da ih taj potez nije iznenadio. „To je akt represije vlade koja sve više zanemaruje vladavinu prava i pokušava da ućutka svoje kritičare maksimalnom silom", izjavile su one za dpa. Dodale su da će HateAid nastaviti svoj rad punom snagom i da stoji u solidarnosti sa drugima pogođenim sankcijama.

Organizacija HateAid smatra se prvim nemačkim savetodavnim centrom na nacionalnom nivou za osobe pogođene onlajn zlostavljanjem.

Fon Hodenberg je u oktobru odlikovana Saveznim ordenom za zasluge Nemačke, u znak priznanja za njen rad protiv digitalnog nasilja.

Vadeful - Zabrane ulaska „neprihvatljive".

Ministar spoljnih poslova Johan Vadeful ocenio je zabrane ulaska kao „neprihvatljive".

Prethodno je ro isto izjavila i nemačka ministarka pravde Štefanie Hubig, te dodala: „HateAid pruža podršku žrtvama nezakonitog digitalnog govora mržnje. Ko to naziva cenzurom, pogrešno predstavlja naš pravni poredak", istakla je političarka SPD-a.

„Ne odlučuje se u Vašingtonu po kojim pravilima ćemo u Nemačkoj i Evropi živeti u digitalnom prostoru." Mere američke vlade, dodala je, pokazuju da je angažman civilnog društva moćnim platformama neprijatan.

Britanski aktivisti Imran Ahmed i Kler Melford

Među osobama koje je imenovao Stejt department je i Britanac Imran Ahmed, osnivač organizacije „Center for Countering Digital Hate, CCDH" (Centar za suzbijanje digitalne mržnje). Ahmed živi u Vašingtonu i sada mu preti deportacija iz SAD, navela je njegova organizacija.

Ilon Maskprošle godine je tu organizaciju označio kao „kriminalnu organizaciju". CCDH je kao dezinformaciju iznačio Maskovu tvrdnju da je Donaldu Trampu pobeda na predsedničkim izborima u SAD oduzeta izbornom prevarom.

Na meti sankcija je i Britanka Kler Melford, osnivačica britanske organizacije Global Disinformation Index. (Globalni indeks dezinformacija). Mask je zahtevao gašenje organizacije, koja između ostalog, upozorava na rizike generativne veštačke inteligencije.

Bivši komesar EU Tijeri Breton - Ovo je lov na veštice

Najpoznatiji među pogođenim osobama je Tijeri Breton, koji je od 2019. do 2024. bio komesar EU za unutrašnje tržište. Breton se smatra jednim od arhitekata Akta o digitalnim uslugama, zakona koji reguliše onlajn platforme aktivne u EU.

Francuz se tokom svog mandata više puta sukobljavao sa Ilonom Maskom – naročito prošle godine, kada je Mask preko svoje platforme za kratke poruke podržavao Donalda Trampa u kampanji za predsedničke izbore u SAD.

Breton je oštro kritikovao potez SAD, uporedivši sankcije koje je Stejt department najavio „lovom na veštice" protiv navodnih komunista tokom Makartijeve ere u SAD.„Našim američkim prijateljima: ‘Cenzura nije tamo gde mislite da jeste'", napisao je Breton na platformi X.

Breton i francuski zvaničnici naglasili su da je Akt o digitalnim uslugama usvojen od strane Evropskog parlamenta i svih država članica EU uz snažnu demokratsku većinu, kako bi se obezbedilo da internet ne postane prostor bez zakona.

Francuski predsednik Emanuel Makron nazvao je američke mere sa zastrašivanjem i prinudom, ističući da su usmerene na podrivanje evropskog digitalnog suvereniteta.

Brisel oštro osuđuje mere SAD i preti kontramerama

Evropska komisija je saopštila da najoštrije osuđuje odluka SAD, najavivši mogućnost protivmera. Evropska unija je od Sjedinjenih Država zatražila obrazloženje zabrana ulaska navedenim osobama, rekao je portparol Evropske komisije. „Ako bude potrebno, reagovaćemo brzo i odlučno kako bismo zaštitili naše propise od neopravdanih mera."

Kako bi tačno mogla da reaguje na zabrane ulaska, Evropska komisija u prvi mah nije precizirala. Moguće je, na primer, da predloži ograničavanje saradnje sa SAD u određenim oblastima. U slučaju dalje eskalacije spora, nisu isključene ni ekonomske protivmere.

„Naša digitalna pravila obezbeđuju bezbednu i fer konkurenciju za sve firme i primenjuju se bez diskriminacije", navodi se u saopštenju. Sloboda izražavanja spada u osnovna prava u Evropi i predstavlja vrednost koju Evropa deli sa SAD i drugim demokratijama.