Agresivna politika američkog predsednika protiv Kine proteklih mesecima zaista je dovela do toga da je Peking bez mnogo buke promenio i liberalizovao neke svoje odredbe: kinesko tržište je nešto otvorenije, neke carine su snižene, a povećan je i dozvoljen udeo koji strani ulagači mogu da imaju u kineskim firmama.

Ništa od toga nije sprečilo Vašington od uvođenja carina, ali na ovom sastanku najviših predstavnika Kine i Evropske unije su u svakom slučaju otvorena vrata za neke sporazume za koje se mislilo da nikada neće biti postignuti.

Tako je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker ovog ponedeljka (16.7.) u Pekingu objavio da „ima napretka“ u pregovorima, čak i kada je reč o sporazumu o zaštiti stranih ulagača. Kineski premijer Li Kećijang je sa svoje strane najavio da će taj sporazum biti potpisan „u skorije vreme“.

To je bio jedan od osnovnih preduslova Evropljana za sporazum o slobodnoj trgovini. Čini se da obe strane mogu da dođu do kompromisa, pa i u takvim spornim pitanjima.

Na kocki je mnogo

Čini se da je rečen i težak spor oko statusa kineske ekonomije. Evropljani su Kini osporavali pristup Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) jer smatraju da tržište te zemlje nije slobodno, već da je u osnovi još uvek zavisno od države i njenih direktiva. EU je sada donekle promenila svoje kriterijume, ali je i Kina morala ponešto da proguta.

Deluje kao da više nije problem ni provera kineskih ulaganja u evropske firme visoke tehnologije. I to je, čini se, sitnica s obzirom na trgovinski rat koji preti. Naime, prema mišljenju predsednika Saveta EU Donalda Tuska, na kocki je mnogo: postojeći svetski poredak koji je uspeo da okonča Hladni rat, obezbedi mir u Evropi, ali i da Kini obezbedi neviđeni ekonomski rast. Sve je to sada u opasnosti da bude uništeno, upozorio je Tusk.

Umesto da se dozvoli da se trgovinski rat proširi, koji bi onda lako mogao i da preraste u pravi, potrebno je promeniti pravila, a najbolje je da bude promenjena kompletna Svetska trgovinska organizacija. Kina nije oklevala ni trenutka kada je EU predložila da bude formirana zajednička radna grupa koja bi razmotrila reforme STO. Ipak, potrebno je uveriti i Trampa i Putina da učestvuju u toj zajedničkom potrazi za reformama. „Danas smo pred dilemom: da li ćemo i dalje da igramo igru u kojoj niko ne želi da popusti s carinama, ali i u sukobima kao što su oni u Siriji i Ukrajini? Ili ćemo da tražimo zajednička rešenja na osnovu poštenih pravila“, zapitao je Tusk.

Još daleko od slobodnog tržišta

Ipak, na sastanku u Pekingu nije baš sve bilo idealno: „Nije reč o tome da se odluči za jednu ili drugu opciju“, upozorava jedan diplomata. Evropljani, slično kao i Kinezi, odbacuju jednostrane metode Trampa i njegovo zaobilaženje STO, ali se slažu s ocenom Vašingtona da Kina još uvek nije dovoljno otvorila svoje tržište za strane firme, da krade tehnologiju i da na tržištu igra nepošteno.

Upravo to bi bila osnova reforme Svetske trgovinske organizacije – kao institucije koja bi trebalo da kontroliše državnu podršku firmama, zaštitu intelektualne svojine, izvornost tehnologije i koja bi štitila strana ulaganja. Sve je to u suštini problem Kine.

Ipak, još uvek postoji nada da, ukoliko bi STO bila osposobljena za takav posato, onda ni Amerikanci više ne bi imali razloga za brige i više ne bi bilo ni razloga za trgovinske ratove. Isto tako, nije baš da je u Kini odjednom tržište postalo slobodno – iako pekinški profesor ekonomije Hu Jingdou smatra da bi upravo to bilo najbolje što bi njegovoj zemlji moglo da se dogodi.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android