Zašto je Unikredit kupio udeo u Komercbanki?

Unikredit je iznenadila tržišta pre dve nedelje kada je otkrila da je za oko 700 miliona evra kupila devet odsto udela u Komercbanki. U ponedeljak je druga najveća italijanska banka ponovo iznenadila finansijske stručnjake kada je objavila da je preuzela još 11,5 procenata, čime je ukupni udeo povećan na oko 21 odsto.

Pored toga, Unikredit je saopštila da je zatražila dozvolu Evropske centralne banke da poveća svoj udeo na 29,9 odsto – što je odmah ispod praga od 30 procenata koji bi zahtevao javnu ponudu za preuzimanje celokupne banke. Unikredit je takođe saopštila da ima „punu fleksibilnost i opciju da, ili zadrži svoj udeo, ili da ga proda, ili dodatno poveća“.

Početkom ovog meseca, nemačka vlada, koja je spasila Komercbanku nakon finansijske krize 2008/09. preuzimanjem udela od 16,5 odsto, obavestila je potencijalne kupce da želi da proda deo svog vlasništva. Prodaja nešto više od 53 miliona akcija Unikreditu smanjila je udeo nemačke vlade u na 12 procenata.

Unikredit je sada i jedan od najvećih akcionara Komercbanke, a povećanje njenog udela otvara put za potencijalno preuzimanje. Generalni direktor Unikredita Andrea Orčel izjavio je za Blumberg da razmatra tu opciju.

Blumberg je inače takođe izvestio da se veruje da Unikredit ima deset milijardi evra u gotovini za potencijalnu kupovinu.

Kakve su reakcije u Nemačkoj?

Međutim, nemačka vlada je odlučila da ne prodaje dodatne akcije. Zvaničnik nemačkog Ministarstva finansija izjavio je u utorak za agenciju AFP da je Berlin „saopštio“ Unikreditu da „neće podržati preuzimanje“ i da će, umesto toga, „podržati strategiju nezavisnosti Komercbanke“.

Nemački ministar finansija Kristijan Lindner rekao je da je „stil pristupa Unikredita uznemirio mnoge akcionare u Nemačkoj“, što je podstaklo ovu odluku vlade.

Nemački kancelar Olaf Šolc u ponedeljak je oštro upozorio Unikredit da se uzdrži od „neprijateljskih“ napada. „Neprijateljska preuzimanja nisu dobra stvar za banke, zbog čega je nemačka vlada zauzela jasan stav i vrlo jasno dala do znanja da ne smatramo da je to odgovarajući pravac delovanja“, rekao je Šolc novinarima na marginama posete UN u Njujorku. Komercbank je banka koja „uspešno posluje“ i igra ključnu ulogu u pomaganju nemačkoj ekonomiji i malim i srednjim preduzećima da dođu do novca, dodao je kancelar.

Komercbank je jedna od retkih većih nemačkih banaka u privatnom vlasništvu i veliki zajmodavac srednjim preduzećima, koja su okosnica nemačke privrede. Upravni odbor Komercbanke održava strateški sastanak u blizini Frankfurta na Majni, gde predstavlja nadzornom odboru banke svoju viziju za budućnost. Na sastanku je odlučeno da nova šefica banke bude Betina Orlop koja će što pre zameniti Manfreda Knofa. I ona je protiv preuzimanja od strane Unikredita.

Sindikati su upozorili da bi spajanje bilo štetno za komercijalne klijente i radna mesta. Sindikat Verdi pozvao je nemačku vladu da se „usprotivi“ spajanju i da ne prodaje dalje akcije Unikreditu. Predsednik radničkog saveta Komercbanke, Uve Čege, izjavio je da su predstavnici zaposlenih „zapanjeni i besni“ zbog ponašanja Orčela. „Njega ne interesuje šta vlada ili Komercbanka kažu. Ovo nije prijateljski čin. Raspoloženje je još negativnije nego ranije.“

Preuzimanje Komercbanke stvorilo si entitet koji bi nadmašio Dojče bank kao najveću banku u Nemačkoj. Neki poslanici Bunsdestaga, ali i poslovni lideri smatraju da bi povezivanje Unikredita i Komercbanke donelo neželjenu konkurenciju za Dojče bank, koja je oslabljena finansijskom krizom i krizom duga u evrozoni, ali je izbegla nemački državni paket pomoći. Dojče bank je istraživala mogućnost spajanja sa Komercbankom 2019, ali dogovora nije postignut.

Šta je Unikredit i zašto je Andrea Orcel ključan?

Banka Unikredit je formirana 1998. spajanjem nekoliko italijanskih bankarskih grupa, uključujući Unikredito i Credito Italiano. Otada je preuzela nekoliko drugih italijanskih i evropskih banaka. Sedište joj je u Milanu. Unikredit je po imovini 34. banka na svetu i smatra se sistemski važnom – njen krah bi mogao da pokrene finansijsku krizu.

Cena akcija Unikredita učetvorostručila se od Orčelovog dolaska na mesto izvršnog direktora u aprilu 2021, što je vrednost banke povećalo na 59 milijardi evra. To je znatno više u odnosu na vrednost Komercbanke od 18 milijardi evra.

Andrea Orčel je kontroverzna figura, poznat kao jedan od najiskusnijih pregovarača u Evropi – često i kritikovan zbog svog oštrog stila upravljanja.

Orčel je orkestrirao spajanje koje je stvorilo Unikredit, a zatim izveo sličan potez u Španiji koji je doveo do stvaranja BBVA i pomogao Santander banki da kupi britansku Abbey National banku. Neposredno pre finansijske krize, angažovala ga je Royal Bank of Scotland (RBS) da pomogne u kupovini holandske ABN Amro. Britanska vlada je kasnije bila primorana da spase RBS zbog kreditne krize.

Orčel je 2018. bio kandidat za poziciju izvršnog direktora Santander banke, ali je ponuda povučena, jer španska banka nije mogla da ispuni njegove zahteve za platu. Tužio je Santander i 2021. i dobio 68 miliona evra odštete.

Šta bi preuzimanje značilo za bankarstvo u Evropi?

Kupovina udela u Komercbanki od strane Unikredita ponovo je podstakla spekulacije o konsolidaciji u fragmentisanom bankarskom sektoru Evrope. Evropski regulatori su već dugo u prilog smanjenju broja banaka zbog niske profitabilnosti sektora.

Među bankama koje bi mogle biti deo tog talasa konsolidacije nalazi se nekoliko italijanskih banaka, francuska Societe Generale, portugalska Banco Comercial Portugues i britanska Standard Chartered, izvestio je Blumberg, citirajući analitičara JP Morgana Kijana Abuhoseina.

U svojoj izjavi u ponedeljak, Unikredit je naveo nedavni izveštaj o evropskoj konkurentnosti koji je predstavio bivši predsednik Evropske centralne banke, Mario Dragi, tvrdeći da je kontinentu potrebna bankarska konsolidacija. „Unikredit veruje da postoji značajna vrednost koja može biti otvorena u okviru Komercbanke, bilo kao samostalne banke ili u okviru Unikredita – a u korist Nemačke i šire zajednice deoničara banke,“ naglasili su.

Međutim, bankarski rukovodioci ističu da su prekogranična spajanja trenutno gotovo nemoguća zbog fragmentiranih tržišta i stroge regulative.

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku