U vreme kada je stupio na književnu scenu, pisci su još uvek nosili naočare sa debelim okvirima i uredna odela. Zadah posleratnih godina i dalje se širio Nemačkom. Žilavi mladić iz Koruške pokrajine u iskrzanoj kožnoj jakni i sa dugom kosom, šokirao je književni establišment. Pred nemačku književnost izbacio je „Opis impotencije“ i ubrzo potom dramsko delo „Psovanje publike“ pa je postao skandal-majstor književne scene.

Provokacija kao program

Gest provokacije ulio je vetar u jedra Peteru Handkeu i oblikovao je njegovu literaturu i njegov lični imidž. U svojim knjigama kombinovao je Ničea sa tekstovima pesama rok bendova, pisao o džuboksovima kao i svojim slovenačkim korenima. Tokom godina, njegov sopstveni život je postajao materijal za priču. Priča „Nesreća bez želje“ u kojoj je obradio samoubistvo svoje majke, i danas predstavlja jedno od Handkeovih dela koje istovremeno potresa i fascinira. Beskonačne, rečenice uvek prekidane pitanjima, stil pisanja protkan patetikom i sumnjom.

U osamdesetim i devedesetim Petera Handkea bilo je teško zaobići. Njegove knjige kao na primer „Strah golmana od penala“ postale su školska lektira, prevodio je, režirao je, bio je i scenarista za kultni film Vima Vendersa „Nebo nad Berlinom“. Skoro da je izgledalo, kao da toliko prisustvo iritira i samog autora.  Od nekadašnjeg revolucionara, postao je literatura za intelektualni milje - dobijao je mnoge nagrade među kojima i remoniranu Nagradu „Georg Bihner“.

Da li su velikim pesnicima dozvoljene velike zablude?

Želeći da još jednom evocira duh nonkonformizma, da zabije literalnu žaoku u književno društvo konsenzusa, stao je od 1996 na jednu stranu, dok su mnogi smatrali da je ta strana pogrešna. Posle raspada Jugoslavije angažovao se za Srbe i protestovao je protiv NATO bombardovanja. Posetio je Radovana Karadžića, optuženog za najteže ratne zločine, kao i grob Slobodana Miloševića. Handke je i pisao o tome.

Njegov putopis „Zimsko putovanje rekama Dunavom, Savom, Moravom i Drinom ili Pravda za Srbiju“ dočekana je u novinama na nož, u Parizu su mu skinuli predstavu sa scene u „Comedie Française“ zbog „političkog slepila autora“, a 2006. došlo je do skandala kada mu je dodeljena Nagrada „Hajnrih Hajne“, a onda se umešala politika. Na kraju javne svađe i medijske halabuke, Handke se dobrovoljno odrekao nagrade.

Isterivanje zlih duhova

Da li je Handke politički reakcionar ili pisac sa potrebom da provocira, koji je želeo da torpedira javnu jednoglasnost? Sam Handke je odbijao sve više da sebi da jasan odgovor. Povukao se u svoju kuću u blizini Pariza, i dao još samo nekoliko retkih intervjua.

#2008. izašla je njegova knjiga „Moravska noć“, priča o Odiseji kroz Evropu stopama njegovog sopstvenog života. Nekadašnja politička ogorčenost ovde je postala poetska samorefleksija. Izgledalo je kao da je Handke želeo da otera zle duhove prošlih godina.

„Ipak je skrivio, tako je to još uvek u njegovoj predodžbi, jer je učestvovao, mada preko volje, u nacionalnoj pesničkoj igri, i ta krivica je trajna. A zašto je učestvovao? Zato što je svojevremeno, za trenutak, zaista verovao u nešto poput drugačije nacije, uopšte, u nacije, temeljno drugačije, misleći da bi ih i on mogao oteloviti.“

To je jezik čija pozicija leži u prelazima, u međuprostoru. Zadržati distancu, posmatrati stvari iz prikrajka, a pritom najličnije iz unutrašnjosti izneti napolje – upravo ova protivrečnost još uvek oslikava Petera Handkea – njegovu ličnost kao i njegovu literaturu. Sada slavi 70. rođendan, ovaj veliki, neprilagođeni pesnik.

Autori: Ajgul Čižmečoglu / Marina Komad
Odgovorni urednik: Ivan Đerković