Nakon sedam godina zatočeništva, Aung San Su Ći trudi se da nadoknadi propušteno. Dnevni raspored pretrpan je sastancima sa diplomatama, političarima, stranim novinarima, ali i pojedincima koji žele da podrže njenu partiju. Još sa čuđenjem posmatra promjene koje su nastale dok je bila u kućnom pritvoru.

„U trenutku kada sam pustena iz kucnog pritvora, vidjela sam mnogo ljudi sa mobilnim telefonima, koje koriste i da bi fotografisali. To je veliki napredak u komunikaciji.“

Potrebna pomoć sa strane

Mesec dana slobode bilo je dovoljno da Aung San Su Ći uvidi i probleme koji muče običan narod. „Cene su porasle do neba i ljudi su mnogo zabrinuti zbog toga. Svi samo pričaju o rastu cena. Ali, zato se poboljšao stav mladih ljudi. Oni žele da budu uključeni u politički proces, i mnogo su aktivniji sada nego što su bili pre sedam godina.“

Aktivnija će biti i njena Nacionalna liga za demokratiju. Ali, ona traži i pomoć sa strane: „Pre svega, od velike pomoći bi bilo kada bi evropske zemlje imale usaglašen stav o Mijanmaru. Čak i u Evropskoj uniji postoje različiti stavovi, a to našu opoziciju samo čini slabijom. Bilo bi jako značajno kada bi evropske zemlje zatražile od vojne hunte da oslobodi političke zatvorenike, otvori politički sistem i za opoziciju i počne pregovore.“

Ipak, sudbina Aung San Su Ći i dalje je u rukama vojne hunte, koja u svakom trenutku može da je vrati u zatočeništvo, kao mnogo puta do sada.

Autori: Tomas Bertlajn / Jelena Kulidžan

Odgovorni urednik: Ivan Đerković