Učestale poteškoće u snabdevanju lekovima koji se najviše traže sve je veći problem za nemačke apoteke i pacijente. S time se već mesecima povremeno susreće 90 odsto apoteka. „Trajni je problem nestašica lekova za štitnu žlezdu, protiv gihta ili bolova, kao što je Ibuprofen“, kaže Matijas Arnold, potpredsednik udruženja apotekara ABDA i dodaje: „Nestašice su proteklih godina postale sve češće.“ Pod nestašicom se podrazumeva kada nekog leka nema u prodaji više od dve nedelje ili je potražnja za njim znatno veća nego što je bilo planirano.

Iz nemačkog Saveznog instituta za lekove i medicinske proizvode upozoravaju da se u Nemačkoj ne radi o pravim nestašicama, već da je reč o problemima u isporuci. Kako kažu, za svaki lek postoji zamena i ona je u skoro svim slučajevima dostupna. Ali to nije uvek rešenje, upozorava Arnold: „To nisu lekovi na koje su pacijenti naviknuti i možda ne mogu dobro da ih podnesu.“

Uzroci tih nestašica su brojni. Ali jedan od najvećih je sigurno globalni pritisak na farmaceutsku industriju: od njih se traže sve jeftiniji lekovi. Zato ona proizvodnju prebacuje u zemlje s niskom cenom rada, pre svega u Kinu i Indiju. Tamo se proizvodnja koncentriše na manji broj pogona, pa ako se u nekom od njih pojave problemi kao što su prljavi pogoni, to za posledicu ima zastoj u isporuci.

Problem: cena lekova

Da li su moguće ozbiljne posledice po zdravlje nemačkih pacijenata? Savezni institut za lekove i medicinske proizvode smatra da nema razloga za paniku. Jer, ako određenog leka nema u jednoj apoteci, moguće je da se može naći u drugoj. Pravi problemi u snabdevanju nastaju veoma retko, ističu iz Saveznog instituta.

Ipak, apotekari ne dele taj optimizam. Oni zato od političara traže da preduzmu neophodne korake kako bi se ubuduće izbegli problemi u snabdevanju. Tome bi, prema njihovom mišljenju, pomoglo kada bi vlada posebnim merama podsticala farmaceutsku industriju da više proizvodi u Evropi. Oni kritikuju i ugovore između farmaceutskih kompanija i zdravstvenog osiguranja kojima se dogovaraju popusti na lekove.

Matijas Arnold vidi još jedno rešenje problema: zabranu izvoza lekova neophodnih za preživljavanje pacijenata kod kojih češće vlada nestašica. Naime, lekovi iz Nemačke često se izvoze u Veliku Britaniju ili Švedsku, jer proizvođači tamo na njima više zarađuju. „Problem je to što su cene lekova regulisane, ali je trgovina njima slobodna“, zaključuje Arnold.

ajg/dpa/epd

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android