Najjednostavniji razlog jeste to što niko do sada nije uspeo da vlada i van granica Kabula. Vladar je uticaj u unutrašnjosti zemlje morao da kupuje, kujući koalicije sa regionalnim moćnicima, takozvanim lordovima rata koji slede isključivo svoje interese.

I Karzai je sklapao takva savezništva – delimično sa sumnjivim partnerima, ali on zaista pokušava da centralnu vlast proširi na ostale delove zemlje, uz podršku američke vojske i NATO. To ga u očima mnogih Avganistanca čini slugom stranih, i dalje omraženih interesa.

Talibani sve popularniji

Drugi razlog je domaće prirode - Talibani su sve uspešniji. To ne znači da su oni postali popularniji među stanovništvom. Ali, što se manje ostvaruje cilj zapadnih zemlja, a to je slobodna i demokratska država na Hindukušu, što su manji ekonomski uspesi – to je Avganistancima privlačnija vlast Talibana, mada ona zapadnjacima izgleda kao povratak u mračni srednji vek.

Očigledno je Zapad mislio da će misija u Avganistanu biti jednostavnija, da će tu zemlju uspeti da katapultira u moderno doba za samo nekoliko godina. Očigledno da je bila iluzija da će Avganistanci vrlo brzo moći stvar da preuzmu u svoje ruke. Katastrofalno stanje u kojem se nalaze snage bezbednosti samo je jedan primer: sve dok nema motivacije, obuka ne znači ništa. Zašto bi se policajci ili vojnici izlagali životnoj opasnosti – ako ne znaju razlog…

Avganistanci moraju steći osećaj da rade za svoju bolju budućnost. Ne samo po nalogu i volji SAD već radi dobra svog naroda. Isto tako, oni moraju biti svesni toga da bolja budućnost ne znači negiranje sopstvenog identiteta.