Nemačka privreda slabi – i to neće tako brzo da se promeni. Posebno zabrinjavajuće za narednu godinu su najave preduzeća iz „ključnih sektora“, poput automobilske, metalske ili hemijske industrije, o ukidanju hiljada radnih mesta ili čak zatvaranju pogona.

Primer automobilske industrije

Uprava proizvođača automobila Forda u Nemačkoj planira da ukine 2.900 radnih mesta – trenutno zapošljavaju oko 12.000 ljudi. I Folksvagen razmatra zatvaranje nemačkih pogona i ukidanje nekoliko hiljada radnih mesta. Dobavljači automobilskih delova poput Boša, Kontinentala i ZF Fridrihshafena takođe planiraju zatvaranje lokacija i smanjenje broja zaposlenih.

Prema podacima minhenskog Ifo-instituta, barometar zaposlenosti pao je u novembru 2024. na 93,4 boda, nakon što je u oktobru iznosio 93,6 bodova. Sve više firmi prestaje da zapošljava nove radnike i umesto toga razmatra otpuštanja, objašnjava istraživač Ifo-instituta Klaus Volrabe: „Industrija pokušava da odgovori na krizu kombinacijom skraćenog radnog vremena i smanjenja broja radnih mesta.“

Lagano propadanje

Da li je taj pritisak na tržište rada posledica slabe privrede ili postoje i neki drugi razlozi? I još: da li je gubitak radnih mesta prepreka ekonomskom oporavku ili bi taj trend mogao čak i da pomogne u rešavanju problema nedostatka kvalifikovane radne snage?

U svakom slučaju, veći broj nezaposlenih ne može da doprinese rastu: poreski prihodi opadaju, dok državna izdvajanja za socijalne naknade rastu. Mark Šatenberg, ekonomista odeljenja za istraživanja Dojče banke, ocenjuje: „Trenutna ekonomska slabost sve više se odražava i na tržištu rada. Strah od gubitka radnih mesta dodatno bi mogao da naruši potrošačko raspoloženje.“

Za Dominika Grola, stručnjaka za tržište rada pri Kilskom institutu za svetsku privredu (IfW), rast nezaposlenosti simptom je šireg trenda. „Nezaposlenost raste već dve godine, dok ekonomija stagnira“, sumira Grol za DW. „To je nešto kao sporo propadanje.“

Nemački BDP stagnira oko nule – i bez znakova oporavka.

Raspoloženje postaje sve sumornije

Ifo-institut svakog meseca objavljuje indeks poslovne klime koji privlači veliku pažnju širom zemlje. U novembru 2024. izveštaj ne daje razlog za optimizam: „Raspoloženje među kompanijama u Nemačkoj se pogoršalo“, ističu ekonomisti instituta. To je „prvenstveno zbog lošije procene trenutne situacije. Očekivanja su blago pala. Nemačkoj privredi nedostaje snage.“

Za izvozno orijentisanu nemačku privredu posebno je zabrinjavajuća situacija u spoljnoj trgovini. „Najviše je pogođena metalska industrija, gde se očekuje značajni pad izvoza. I u automobilskoj industriji firme predviđaju smanjenja, iako manje nego prethodnog meseca. U mašinogradnji već mesecima vlada blago negativan trend.“

Iako je situacija u prošlosti bila gora, poslovna klima trenutno ne uliva nadu.

Nemačka katastrofa

Kod odgovora na pitanje kako je došlo do takve situacije često se ukazuje na stanje u svetskoj privredi. Dominik Grol to ne prihvata: „Ovo je specifično nemački problem. U mnogim drugim zemljama situacija je bolja. Spoljni faktori poput evropske monetarne politike ili međunarodnog okruženja ne mogu da objasne zašto se Nemačka toliko ističe.“

Ralf Zolven zadužen u Komerbanci za ekonomska istraživanja ukazuje na opšte spoljne okolnosti i to nudi kao objašnjenje: „To je pre svega posledica nepovoljne ekonomske situacije, odnosno slabe potražnje iz zemlje i inostranstva.“ Međutim, i on ukazuje na specifično nemačke razloge: „Visoke cene energije, znatno povećani troškovi rada i preterana birokracija – sve to zajedno čini Nemačku manje privlačnom za ulaganja.“

Tržište rada kao izvor krize

Neki optimisti u povećanju broja otpuštanja vide priliku za rešavanje problema nedostatka kvalifikovane radne snage. Ekonomista Komerbanke Zolven to odlučno odbacuje. Iako se „trenutno otpuštaju i kvalifikovani radnici“, većinom se „gubitak radnih mesta događa u industriji, dok su otvorene pozicije uglavnom u uslužnom sektoru, koji zahteva drugačije veštine“.

Tom Krebs, profesor ekonomije na Univerzitetu Manhajm, predlaže svoje mere za privlačenje radne snage. „Dobro obrazovane žene s decom, one koje trenutno rade skraćeno radno vreme ili na mini-poslovima, mogle bi bolje da se integrišu uz proširenje celodnevnog boravka za decu u obdaništima i školama.“

Drugo što predlaže profesor Krebs jeste interna prekvalifikacija u preduzećima, čime bi „prelazak na novu poziciju bio moguć bez perioda nezaposlenosti“. On posebno naglašava da, na primer u Folksvagenu, za teškoće nisu odgovorni radnici, već „jasne greške menadžmenta“. Njegov zahtev zato glasi: „Prvo treba zameniti kompletan upravni odbor Folksvagena, pa tek onda raspravljati o zatvaranju pogona.“

Povratak privlačnosti

Dominik Grol sa Kilskog instituta naglašava da se „slabost posebno ogleda u industriji, a ne u uslužnom sektoru. To se mora nazvati strukturnom krizom.“ On kao primer navodi konkurenciju iz Azije: „Poslovni modeli koji su decenijama bili uspešni u industriji, sada su pod pritiskom, delom i zbog toga što Kina sama proizvodi mašine strojeve koje je do sada uvozila iz Nemačke.“

Ovu strukturnu krizu moguće je prevladati samo uz političku podršku industriji, naglašava Grol. „Uslovi za ulaganja moraju se poboljšati na širokoj osnovi: kroz poreske olakšice i smanjenje birokratije.“

Sličnog je mišljenja i Ralf Zolven iz Komercbanke. On za DW kaže: „Najvažnije je Nemačku ponovo učiniti privlačnom za ulaganja.“ Za to je potrebno „smanjiti birokratiju, kao i troškove energije i rada, uključujući doprinose za socijalno osiguranje, koji bi mogli znatno da porastu u narednim godinama“.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku