Sunčan dan u Parizu, svi uživaju u lepom vremenu. Turisti pijuckaju limunadu dok prelistavaju turističke vodiče, poslovni ljudi na pauzi za ručak opuštaju se u razgovoru sa kolegama; neki sede sami i čitaju knjige - bašte kafea su pune.

Prizor u „La Grand Palasu” u pariskom otmenom osmom distriktu, ne pokazuje pravu sliku o tome šta se zapravo dešava u mnogim drugim kafeima. U poslednje vreme broj kafea se iz dana u dan smanjuje. Godine 1960, bilo je oko 200.000 kafea širom zemlje, a 50 godina kasnije ima ih samo oko 40.000.

Zabrana pušenja, pooštrene kazne…

Na drugom kraju grada u pariskom Belvilu nalazi se kafe-bar restoran „La Bele“. Vreme je ručka, a samo dvoje ljudi sedi za barom. Jedan čovek pijucka pivo dok prelistava novine, a drugi posmatra prolaznike.

„La Bele“ je kafe u radničkom naselju, oskudno opremljen, jedan od onih gde se sve događa u jednoj prostoriji – tu je bar, nekoliko stolova i stolica. Takvih lokala širom zemlje je mnogo. Vlasnik kafea Zahir Idris kaže da posao ovih dana ide jako loše:

„Zbog zabrane pušenja na javnim mestima i zbog pooštrenih kazni za vožnju pod dejstvom alkohola, prodaja je prepolovljena. Pogledajte okolo! Nekada su ljudi dolazili na koktele pre ručka. Sada gotovo da nema nigde nikog. Ranije smo služili i do 50 ručkova dnevno, a sada jedva 10. Kako da zaradimo bilo šta?”

Kafei – narodne skupštine

Širom Francuske tradicionalni kafei i barovi bore se za opstanak, a mnogi su pred zatvaranjem. U manjim gradovima rešetke na vratima su uobičajena slika. Predsednik Nacionalnog udruženja kafea, restorana i diskoteka, Bernard Kvartije veruje da ovakav trend nije rezultat novih zabrana o pušenju ili strožijih mera protiv vožnje pod alkoholom.

„Mislim da kafei treba da idu u korak sa vremenom. Kafe najpre mora biti čist. Kafa mora da bude dobra. U velikom broju slučajeva kafa nije dobra. Pivo mora biti dobro, a ponuda bezalkoholnih pića raznovrsna – sveže ceđeni sok od pomorandže, bezalkoholni kokteli i slične stvari. Ponuda mora da bude savremena! Svaki kafe bi trebalo da ima dnevne novine ili da prenosi sportske događaje. Mora da postoji nešto što će privući ljude!”

Francuski književnik Onore De Balzak jednom je rekao da su kafei narodne skupštine. Ovo je i danas donekle istina. Međutim, ako se ovakav trend nastavi postoji rizik da se francuska kafe kultura pretvori u neku vrstu turističke relikvije i umesto da kafei budu na svakom ćošku, biće ograničeni na turističke distrikte.

Autorke: Ženviv Ožer, Pariz / Natalija Miletić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković