Nakon poslednjih izbora u aprilu, koalicioni pregovori u Izraelu su propali. To se dogodilo nakon što je Avigdor Liberman sa svojom sekularnom, desnom strankom „Izrael naš dom“ sukobio sa ultra-ortodoksnim koalicionim partnerom. Tako su Netanjahuove ambicije da postane izraelski premijer sa najdužim stažom nenadano okončane. Ali umesto da vrati mandat za formiranje vlade, Netanjahu je raspisao nove izbore. Zbog toga sada Izraelci po drugi put u roku od šest meseci izlaze na birališta.

Neki posmatrači izbore opisuju kao Netanjahuovu političku borbu za preživljavanje. Njemu naime već u oktobru predstoji prvo saslušanje u slučaju optužbi za korupciju. „Ovde u stvari nije reč o nekakvim političkim temama. Više je reč o onoj Šekspirovoj biti ili ne biti“, kaže novinar „Jerusalim posta“ Gil Hofman.

Osim toga, tu se radi i o budućem kursu politike. „Na ovim izborima radi se s jedne strane o Netanjahuovoj ličnosti i njegovom političkom stilu; o pretnji demokratskim institucijama i borbi za vrednosti: tradicionalne vrednosti nasuprot liberalnim, sekularne nasuprot religioznim“, ocenjuje Tamir Šefer, dekan Instituta za sociologiju na Hebrejskom univerzitetu.

Zašto glasam za Netanjahua?

Za Nerijela Zarifija nema sumnje da će i ovoga puta ponovo glasati za Likud, dakle za još jedan mandat Benjamina Netanjahua. On je vlasnik malog kafića na Zapadu Jerusalima i premijera poznaje lično. Netanjahu tu ponekad svrati na kafu i kolače.

Na zidu su okačene fotografije s poznatim gostom. „On jednostavno ima dosta iskustva. To je važno za svakog građanina, posebno u zemlji kao što je Izrael pred kojom je toliko mnogo izazova. I on ima najbolje veze sa političarima u inostranstvu kao što su Angela Merkel, Donald Tramp, Vladimir Putin. S njim možemo noću mirno da spavamo“, kaže Zarifi.

U predizbornoj kampanji Netanjahu se predstavio kao državnik – i jedini koji je u stanju da obezbedi sigurnost izraelskim građanima. Uoči izbora putovao je u London na razgovore, a susreo se i sa ruskim predsednikom Putinom u Sočiju. Na predizbornim plakatima vidi se kako se Netanjahu rukuje sa Trampom.

Videće se da li će Netanjahuova predizborna obećanja zaista da dovedu do toga da desno orijentisani birači svoje glasove radije daju Likudu, nego manjim strankama desnog spektra.

Negodovanje u inostranstvu

Prošle sedmice Netanjahu se u inostranstvu pobrinuo za negodovanje kada je obećao da će, ako ponovo bude izabran, obezbediti „suverenitet“ za izraelska naselja u Jordanskoj dolini na području okupirane Zapadne obale. Netanjahu je rekao da je to istorijska prilika – i to ne samo zato što postoji mogućnost da će američka administracija nakon izbora objaviti svoj tzv. mirovni plan za Bliski istok.

Planovi o aneksiji izazvali su žestoke kritike u inostranstvu. U Izraelu, kako kaže Beni Ganc iz Plavo-bele stranke – koja obično Netanjahua predstavlja kao „slabog levičara“ – te najave su kritikovane kao „prazna predizborna obećanja“. Ganc istovremeno podseća da se njegova stranka oduvek zalagala za to da je Jordanska dolina „zauvek deo Izraela“.

„Netanjahu na ovim izborima obećava sve moguće. Ali ljudi se prema tome odnose prilično cinično, uključujući i desničare koji su ionako za aneksiju. Oni kažu: pa on je premijer poslednjih 13 godina, zašto to do sada nije uradio? Zašto odjednom sada, sedam dana uoči izbora, postoji ta istorijska prilika?“, opisuje reakcije u Izraelu novinar „Hareca“ Anshel Fefer.

Netanjahuovi politički protivnici sa levog centra su tužbu koja mu preti pretvorili u predizbornu temu. „Izraelci su suviše dugo žrtve korumpiranog režima“, kaže Stav Šafir, bivši poslanik Radničke partije, a sada drugi čovjek novoformirane Demokratske unije. On kaže da je neophodno pobediti desničarski tabor jer je „sve radikalniji, a postaje ekstremistički i sve više rasistički“.

Formiranje koalicija – borba za vlast dan poslije

Prava kampanja počeće dan nakon izbora. Ankete pokazuju različite rezultate o tome koja bi koalicija mogla da dođe na vlast u Izraelu.

Nedavno objavljena anketa Izraelskog instituta za demokratiju pokazala je da 39 odsto Izraelaca Jevreja želi vladu nacionalnog jedinstva koju bi činili Likud i Plavo-bela stranka.

Ali jedna druga anketa pokazuje da bi 38 procenata želelo koaliciju desnih i ultra-ortodoksnih stranaka, a samo 21 odsto veliku koaliciju koju bi činili Likud i Plavo-bela stranka.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android