Političari gase požar. Uvode nove restrikcije da bi rasteretili bolnice. Obećavaju državnu pomoć za one koje su finansijski najviše pogođeni restrikcijama. Pokušavaju da spasu živote i egzistencije.

Ali ova pandemija ne ugrožava samo zdravlje ljudi. Restrikcije ne stvaraju samo finansijsku štetu. Stručnjaci upozoravaju da stres izazvan situacijom u kojoj živimo znatno povećava rizik od visokog pritiska, srčanog udara i psihičkih oboljenja. Ljudi postaju depresivni, agresivni, anksiozni.

O dugoročnim i naoko nevidljivim posledicama pandemije još nema mnogo studija – ali neke već postoje. I donose iznenađujuće rezultate.

Što pandemija čini s našim mentalnim zdravljem?

Psiholozi univerziteta u nemačkom gradu Marburgu već mesecima putem online-anketa vredno skupljaju podatke o tome šta korona čini sa psihom ljudi i kako menja naše društvo. Kako na ovu vanrednu situaciju reaguju optimisti, a kako pesimisti? Kako ona može da utiče na decu i porodice? Kako se menjaju pozicije u društvu?

Izbor između dva zla

Pandemija posebno ugrožava stariju populaciju. Oni koji su još kod kuće mogu sami da odluče da li će izaći napolje - i time se izložiti možda smrtonosnom riziku - ili će ga smanjiti neizlaženjem iz kuće. Ali i ta opcija ima svoju cenu - samoću i izolaciju u možda ionako poslednjim danima života. Stariji ljudi su tako prisiljeni da biraju između dva zla i često ne znaju koje je manje. Oni koji žive u staračkim domovima izbora nemaju. Oni svoje vreme moraju da provode iza zaključanih vrata.

U najnovijem izdanju Europea „zagrebali“ smo ispod površine u potrazi za nevidljivim posledicama korone. Pogledajte do kojih su rezultata došli marburški psiholozi istražujući uticaj pandemije na našu psihu, kako je malom Lorencu iz Belgije korona promenila život, kao i kako ovih dana izgleda svakodnevica štićenika jednog staračkog doma u Zagrebu!

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android