Bez pokreta za građanska prava bivšeg DDR-a, danas bi Nemačka izgledala drugačije. Potpuno drugačije. Desetine hiljada aktivista pre 30 godina doprinelo je rušenju Zida, i tome da se ponovo ujedini decenijama podeljena zemlja. Ljudi koji su u Istočnoj Nemačkoj izašli na ulice, zahtevali su slobodu i ljudska prava.

Sada, neposredno uoči pokrajinskih izbora u tri istočnonemačke pokrajine, slogane tog vremena prisvajaju drugi. U Saksoniji i Brandenburgu izbori su 1. septembra, a u Tiringiji krajem oktobra.

Reč je o desničarskim populistima iz stranke Alternativa za Nemačku (AfD). Oni sloganima kao što su „Postani aktivista za građanska prava“, „Završite ujedinjenje“ ili „Istok ustaje“ privlače istočnonemačke birače. Ti izborni slogani aludiraju na godine nakon ponovnog ujedinjenja i mnogi ih vezuju za frustraciju, razočaranje i neispunjena obećanja.

„Nema slobode mišljenja“ u Nemačkoj?

Na svojoj internet-stranici AfD poredi današnju Nemačku sa bivšim DDR-om. „Ko danas razmišlja ’drugačije’ biće ućutkan na način na koji je to Štazi nekada radio“, ističu oni. „Služba državne bezbednosti“ DDR-a špijunirala je opoziciju, zastrašivala neistomišljenike, masovno kršila građanska prava.

„Opet osećaj kao u DDR-u“, rekao je nedavno neko ko pre 30 godina uopšte nije bio tamo. Bjern Heke lider desnog krila AfD-a vodi stranku u Tiringiji. Iako dolazi iz nekadašnje Zapadne Nemačke, on smatra da može da kaže: „Nismo mi zbog toga pravili mirnu revoluciju, dragi prijatelji“.

Takve izjave pogađaju neke ljude u nerv. Sudeći prema anketama, desničarsko-populistička Alternativa za Nemačku mogla bi da postane najjača politička snaga na pokrajinskim izborima u sve tri istočnonemačke pokrajine. I to, iako nemali broj vodećih političara AfD otvoreno koristi tradicionalno desničarsku retoriku i redovno privlači pažnju rasističkim izjavama.

Čak 23% u bivšem DDR-u glasalo bi za AfD

Prema anketi Instituta za ispitivanje javnog mnjenja „Emind“ iz sredine avgusta, 24 odsto birača u istočnoj Nemačkoj na saveznim izborima bi glasalo za AfD. Na zapadu zemlje bi ih bilo 12 procenata.

„Mnogi ljudi iz bivšeg DDR-a su razočarani. Oni osećaju da ih većinsko društvo na zapadu ne razume“, kaže sociolog Judit Enders. To ima veze s činjenicom da istočni Nemci čine samo 17 odsto ukupnog stanovništva zemlje. Ali još je, kako ističe, nedostatak njihovog prisustva u čitavom nemačkom društvu.

Istočni Nemci zauzimaju samo 1,7 odsto visokih pozicija u nemačkoj privredi, politici i administraciji. Nakon ponovnog ujedinjenja, socijalističku elitu DDR-a zamenili su zapadni Nemci. Ta elita reprodukuje se i danas, čak i nakon 30 godina, kaže Endersova.

Ona je inače odrasla na istoku i osnovala je inicijativu koja želi drugačije da promišlja „pojam Istok“. Ona to radi samouvereno i ofanzivno.

Ali to ne uspeva svima iz bivšeg DDR-a. „Neki se samo sklanjaju“, primećuje ona. Ovih 30 godina nakon ujedinjenja mnogi doživljavaju kao kolektivnu uvredu. Prema statistikama, ljudi u istočnoj Nemačkoj i dalje zarađuju znatno manje od radnika na Zapadu. Osim toga, od pada Berlinskog zida stotine hiljada – posebno mladih – istočnih Nemaca okrenulo je leđa svojoj domovini. Oni koji su ostali, morali su da se suoče s kolapsom istočnonemačke privrede i velikom nezaposlenošću. U proseku je u 2019. godini u istočnoj Nemačkoj bilo nezaposleno 6,9 odsto stanovništva, a u zapadnoj 4,7 procenata.

„Leto solidarnosti“ u istočnoj Nemačkoj

Ipak, izborni uspesi desnice ne mogu se objasniti samo posledicama društveno-političkog procesa ujedinjenja. Prema studiji Univerziteta u Lajpcigu, gotovo svaki drugi ispitanik u istočnoj Nemačkoj ima predrasude prema strancima i manjinama. Na nivou Nemačke to je svaka treća osoba. Poslednjih godina „Istok“ je u medijima bio često negativno spominjan: bilo zbog rasističkog pokreta „Pegida“, zbog napada na migrante ili zbog desničarsko-ekstremističkih nereda u Kemnicu.

Mnogi se u bivšem DDR-u opiru tome da se istok zemlje doživljava kao utočište desničara. Inicijative „Kada ako ne sada“ i „Novi početak za istok“ bore se protiv rasizma, ali žele i da razgovaraju o tome kako se istočni Nemci percipiraju u vreme DDR-a, ali i nakon njega. Pod motom „Leto solidarnosti“, te inicijative širom istočne Nemačke organizuju koncerte, predstavljanje knjiga i vode panel-diskusije.

Grad i selo su podeljeni

Ana-Kara Metman odrasla je u severnoj Nemačkoj, ali već deset godina živi u saksonskom Lajpcigu. Ona je portparolka organizacije „Nedeljivi savez“ i kaže: „Zahtevamo jasno ograđivanje od rasizma“.

Dom Metmanove je, po njenom sopstvenom izboru, Leipzig, jedan od najpopularnijih gradova u Saksoniji. Na evropskim izborima u maju Zeleni su tamo uspeli da se sa 20,2 odsto glasova etabliraju kao najjača politička stranka. AfD je uspela da osvoji 15,5 procenata, što je daleko lošiji rezultat nego u drugim delovima te pokrajine. Nemačka nije podeljena samo na zapad i istok, ta podela je evidentna i na relaciji grad-selo.

Često su veoma praktične stvari uzrok takve podeljenosti. Autobus koji vozi samo dva puta dnevno, železnička stanica koja je udaljena 20 kilometara. Metmanova, koja drži seminare na čitavoj teritoriji te pokrajine, na primer o diskriminaciji, i sama je svega toga svedok. U Saksoniji je na primer konzervativna vlada CDU decenijama davala svoj doprinos snaženju AfD-a. „Malo novca se izdvajalo za rad sa mladima, omladinski centri su zatvarani“, kaže Ana-Kara Metman. Omogućavanje ljudima da aktivno učestvuju u društvenom životu i osnaživanje demokratskih inicijativa i pojedinaca, smatra ona, najbolja su sredstva protiv desničara.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android