Posle napada nožem koji je u Zolingenu počinio Sirijac dok je čekao da ga deportuju iz Nemačke, vlada u Berlinu odlučila je da uvede znatno oštriju migracionu i bezbednosnu politiku.

Na stolu su brojni predlozi. Opozicioni demohrišćani (CDU/CSU) smatraju da predložene mere nisu dovoljne. Oni zahtevaju da se izbeglice vraćaju s nemačkih granica i dovode u pitanje pravo na politički azil.

Stalne kontrole na granicama

Ta debata je u skladu s raspoloženjem stanovništva. Anketa „Nemački trend“ (DeutschlandTrend) koju jednom mesečno sprovodi Prvi program nemačke televizije (ARD) pokazuje da 77 odsto Nemaca sa pravom glasa potvrdno odgovaraju na pitanje: „Da li nam je potrebna principijelno drugačija politika prema izbeglicama i prema dodeli azila kako bi u zemlju dolazilo manje ljudi?“ Ipak, sledbenici različitih partija različito su odgovarali.

Čak 73 odsto ispitanika su za uvođenje stalnih graničnih kontrola na nemačkim granicama. Dodatno proširenje nadležnosti organa bezbednosti, kao što je pristup privatnoj elektronskoj komunikaciji, zagovara 72 odsto ispitanika.

Za 48 odsto Nemaca koji su učestvovali u anketi, trenutno su najvažnije političke teme izbeglice i doseljavanje. To je 22 odsto više nego u aprilu ove godine. Na drugom mestu je tema ekonomija (20), socijalna nejednakost (12) i klimatske promene (12).

Ko glasa za Zelene, oseća se bezbedno u Nemačkoj

Ubistva u Zolingenu nisu samo pokrenula raspravu o migracijama, već i o bezbednosti u zemlji. Na javnim mestima se, prema rezultatima ankete, 44 odsto ispitanika ne osećaju bezbedno. Pre sedam godina taj broj je bio upola manji.

Međutim, kada se rezultati razvrstaju po partijskoj pripadnosti, onda se vide razlike. Ljudi koji glasaju za socijaldemokrate i Zelene očito se osećaju mnogo bezbednije u Nemačkoj nego ljudi koji biraju ekstremne partije.

Raste podrška demohrišćanima

Prema preovlađujućem mišljenju ispitanika kompetentnost u oblasti migracione politike tri vladajuće stranke, socijaldemokrata, Zelenih i liberala, manja je nego kod demohrišćana. Oni vode i u pitanjima doseljavanja, ali još izrazitije u ekonomskim pitanjima. Istovremeno je poraslo nezadovoljstvo vladajućom „semaforskom koalicijom“. Čak 84 odsto ispitanika izrazilo je delimično ili potpuno nezadovoljstvo radom nemačke Vlade. To je najveći procenat nezadovoljnika otkako je ova koalicija preuzela vlast krajem 2021.

Demohrišćani su samo uslovno profitirali od tog nezadovoljstva. Većina ispitanika ne veruje da bi demohrišćanska vlada bolje rešavala probleme.

Da su sada izbori, demohrišćani bi dobili 33 odsto glasova, što je najviše od marta 2021. Ali to je još uvek daleko ispod podrške koju su imali prethodnih decenija.Socijaldemokrate su ostali na 15 odsto podrške kao i pre mesec dana. Zeleni su izgubili jedan odsto i imaju 11 odsto podrške. Liberali su za jedan procenat pali na četiri odsto i ne bi prešli cenzus. Sve tri vladajuće stranke, koje su na parlamentarnim izborima 2021. zajedno osvojile 52 odsto glasova, sada bi dobile ukupno 30 odsto.Alternativa za Nemačku (AfD) je dobila jedan procenat podrške više i sada je na 17 odsto, a novoosnovani Savez Sara Vagenkneht (BSW) izgubio je jedan procenat i podrška iznosi osam odsto. Levica bi izašla na svega tri odsto podrške.

Ko će predvodi demohrišćane?

Sledeći savezni parlamentarni izbori održaće se 28. septembra 2025. Demohrišćani pre toga moraju da razjasne ko će da bude kandidat za kancelara. Lider Hrišćansko-demokratske unije Fridrih Merc rado bi bio kandidat, ali istu želju ima i šef sestrinske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), premijer Bavarske Markus Zeder. Ambicije pokazuje i demohrišćanski premijer Severne Rajne Vestfalije Hendrik Wist. Koga Nemci procenjuju kao najboljeg kandidata?

Svaki četvrti ispitanik smatra da je dobar kandidat za kancelara Fridrih Merc. I Hendrik Vist i Markus Zeder imaju mnogo više zagovornika, iako ni za jednog ne može da se kaže da ima većinsku podršku. Sledbenici demohrišćanskih partija smatraju u većem broju da je Zeder bolji kandidat.

Obe sestrinske partije, CDU i CSU, najavile su da će u narednim nedeljama rešiti pitanje kandidata za nemačkog kancelara na izborima u jesen 2025.

Smetnje sa istoka

Za Merca bi mogao da bude kamen spoticanja formiranje vlade na pokrajinskom nivou posle izbora u Saksoniji i Tiringiji. U obe pokrajine demohrišćani nameravaju da formiraju vladu i potrebni su im koalicioni partneri. Opcije su im socijaldemokrate (SPD) i Savez Sara Vagenkneht (BSW).

U Tiringiji to nije dovoljno za većinu. A demohrišćani su odavno zauzeli jasan stav da ne žele saradnju ni sa Alternativom za Nemačku, ni sa Levicom. Šta o tome misle građani?

Sledbenici Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i dalje većinski zastupaju mišljenje da sa Alternativom za Nemačku ne bi trebalo ulaziti u dogovore. Taj stav ima inače šest od deset ispitanika. Polovina sledbenika demohrišćana to smatra i kada je reč o Levici. Ali kada je reč o svim ispitanicima, onda zabranu saradnje sa Levicom zastupa četiri od deset osoba. Na istoku zemlje veći procenat ispitanika je za zabranu saradnje nego na zapadu.

Međutim, u redovima demohrišćana pojavljuje se sve veći otpor saradnji sa Savezom Sara Vagenkneht. Ta stranka je nastala odvajanjem od Levice. Šta kažu građani?

U aktuelnoj anketi u Nemačkoj skoro polovina ispitanika odobrava učešće te stranke u vlasti. Na istoku zemlje to misli više nego svaki drugi ispitanik.

Anketu „Nemački trend“ sproveo je institut za istraživanje javnog mnjenja Infratest-dimap 3. i 4. septembra, a u njoj je učestvovalo 1.309 ispitanika s pravom glasa.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku