1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nezgodni dani za Berlin

11. maj 2018.

Nemačka štampa opširno piše o sankcijama SAD protiv Irana, naredbi Vašingtona da nemačke firme obustave svoje poslovanje sa Iranom, kao i o geostrateškim aspektima rata u Siriji.

Izraelski tenkovi na Golankoj visoravniFoto: picture-alliance/Xinhua News Agency

„Neuobičajeno žestoki izraelski raketni napadi na položaje u Siriji stvaraju strah da bi sukob mogao dalje da eskalira – i pretvori se u rat između regionalnih sila Izraela i Irana. Nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala je sve strane na uzdržanost i rekla da je situacija ekstremno komplikovana“, piše Špigel onlajn: „Prema izraelskim navodima, ciljevi su bili baze iranske revolucionarne garde koja u Siriji operiše na strani predsednika Bašara al Asada. Pored toga, pogođeno je i više sirijskih protivavionskih baterija, među njima i neke koje su starije sovjetske proizvodnje.“

„Tokom proteklih meseci, situacija na sirijsko-izraelskoj granici se pogoršala. Grupe povezane sa Asadom, među njima Iranci i borci Hezbolaha, osvajaju teren. Njihovi položaji su sve bliže Golanskoj visoravni, na koju pretenduje Sirija, ali je anektirao Izrael (...) Ta visoravan je od strateški važnog značaja, jer se sa nje mogu kontrolisati i severni deo Izraela i granična područja Sirije i Libana.“

- pročitajte još: Zakon o holokaustu: na snazi, ali zamrznut?

„Važni akteri u ratu u Siriji kao što su Turska i Izrael o svemu se dogovaraju sa Kremljom. To je moglo da se vidi u sredu u Moskvi. Izraelski premijer Netanjahu – inače uvek nepokolebljivo na strani Amerike – u glavnom gradu Rusije demonstrirao je slogu sa američkim rivalom. Prilikom susreta s Vladimirom Putinom, Netanjahu je čak okačio sebi Georgijevsku lentu. To je s jedne strane simbol sećanja Rusa na pobedu u Drugom svetskom ratu, ali je i znak raspoznavanja proruskih jedinica koje se bore u Istočnoj Ukrajini – protiv kijevske vlade koju podržavaju SAD.“

- pročitajte još: Poruka sa Crvenog trga

„Mnogo govori u prilog tome da je Netanjahu pre vazdušnih napada dobio odobrenje Rusije. Izraelsko Ministarstvo odbrane je ubrzo posle napada objavilo da je ruska strana pre toga informisana o operaciji – kako bi bilo izbegnuto ranjavanje ili ubijanje ruskih vojnika“, piše Špigel.

Benjamin Netanjahu u MoskviFoto: picture-alliance/dpa/A. Zemlianichenko

Teheran uspešno odoleva

„Može li Tramp zaista da prinudi Iran da padne na kolena?“ – pita se dnevnik Tagesšpigel. I ovako odgovara: „To je vrlo malo verovatno. SAD već 40 godina bezuspešno pokušavaju da svrgnu teokratski režim. Mule su bez pretrpljene štete odolele pritisku sankcija. Autoritarno rukovodstvo je dobro prošlo i kroz druge krize kao što je rat protiv Iraka u kojem je imalo velike gubitke.“

„Tramp očigledno ide na to da će nove ekonomske kaznene mere destabilizovati sistem i naposletku dovesti do njegovog kolapsa – no do sada za to nema naznaka. Naprotiv, tvrdolinijaši osećaju da je njihov stav potvrđen. Da je Sporazum od samog početka bio fatalna greška. Da SAD kao ’veliki Sotona’ ponovo pokazuju svoje pravo lice. Da lažu i da im je jedino stalo do uništenja Irana. Za konzervativce u establišmentu, to znači da nema razloga ni da se pridržavaju sporazuma ni da odstupe od svog kursa u regionu. To znači da će Teheran i dalje pokušavati da proširi svoj uticaj na Bliskom istoku.“

Nemačke firme na udaru

Frankfurter algemajne cajtung prenosi da „ponovo uvedene sankcije u praksi pogađaju gotovo isključivo vanameričke firme, kako je to objasnio američki advokat i stručnjak za embargo Erih Ferari (...) Nemačka preduzeća koja ne zadovolje direktivu Vašingtona, mogu i sama da postanu cilj američkih sankcija. Njih Ministarstvo finansija SAD stavlja na listu preduzeća sa kojima američke firme, banke i osobe ne smeju više da posluju.“

- pročitajte još: Oštre reakcije i razočaranje privrede

„Nikakvo čudo što nemačka udruženja privrede BDI i DIHK sada strahuju za trgovinu sa Iranom koja se upravo uhodala. Oni su apelovali da nemačku vladu i EU da zaštiti njihovo poslovanje.“

Priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi