Iako vlada svojevrsna „zlatna groznica“ za Non-Fungible Token (NFT), kako se zove digitalni zapis s jedinstvenom odredbom o vlasništvu, Sven Vagenkneht nam objašnjava da u stvari samo „zajednica“ (Community) određuje uspeh ili neuspeh na aukcijama takvog digitalnog zapisa, na primer neke slike ili muzičkog dela. NFT je otkrio i Holivud preko kojeg trguje animiranim filmovima iz serije Marvel, a i u nekim kompjuterskim igricama tako može da se kupi npr. „virtuelno zemljište“. Vagenkneht prati trgovinu takvim objektima još od početka i kaže da aukcije sa NFT-ovima koriste pre svega influenseri, umetnici ili muzičari kao vid samopromocije i širenja uticaja. Ili, kaže, kako bi „stvorili raspoloženje“.

Međutim, dobar deo „zajednice“ Dojče velea pokazao se kao prilično skeptičan prema tom trendu, što se videlo i po komentarima na Tviteru. Od početka smo najavili kako ćemo zaradu od slike koju smo ponudili na prodaju i koju smo nazvali „PressFreedomX30“ dati u dobrotvorne svrhe i uplatiti organizaciji „Reporteri bez granica“. Ali u jednom komentaru na mreži stoji sledeće: „Nije dobra strategija podržati novinarstvo i pritom uništavati planetu užasnom umetnošću.“ Pritom se misli na to da se trgovina takvim delima obavlja u kriptovaluti i preko tzv. „blokčejna“ (Blockchain Ethereum), a poznato je kolika je potrošnja energije u prometu kriptovalutama.

„Nemojte i vi da varate ljude!“

Drugi korisnik bio je još jasniji: „Nemojte i vi s tim da počinjete. To je prevara i pranje novca.“ O tome ćemo svakako još da izveštavamo, ali naša želja je samo bila da „na sopstvenoj koži“ ispitamo kako sve to funkcioniše.

Odredili smo da aukcija traje samo 24 sata i 17. novembra, nešto pre 21 sat, bila je okončana. Nije se mnogo toga događalo, a na aukciju su se javila samo tri ponuđača. Na kraju je kupac bio korisnik pod imenom @podre koji je naše delo platio 0.1337 kriptovalute Ether. To i nije malo: trenutno je to oko 600 američkih dolara.

Od te sume, aukcijska platforma foundation.app uzeće prvo svoju proviziju od 15 odsto , a ostatak će biti prosleđen „Reporterima bez granica“. Pritom je i trošak koji je imao DW bio priličan: za stvaranje NFT potreban je svojevrsni „pečat autentičnosti“, takozvane Minte. Tu je takođe i naknada za to da se delo, ako je novo, uopšte nađe na aukciju. Sve zajedno je to koštalo više od 350 evra. A tu je još i relativno nepovoljan kurs kriptovalute Ether – koja je manje-više standardna valuta u trgovini NFT-om prema evru. Sve u svemu, bilans akcije je zapravo upitan.

Da li je to umetnost?

Pitanja ima još, a ona su se čula i od naših čitalaca: šta je zapravo vrednost u tom „originalnom“ delu? „Što je tu ’jedinstveno’? Da li ja to kupujem deo nemačke medijske istorije? Ili to možda mogu da odbijem od poreza, zato što je to uplata u dobrotvorne svrhe?“. To je recimo pitao jedan član DW-zajednice.

Sve su to dobra pitanja na koja ni poreski savetnici DW ne znaju odgovor. U načelu se, inače, uplate dobrotvornim organizacijama u Nemačkoj mogu odbiti od poreza, a pod određenim okolnostima od poreza može da se odbije i kupovina umetničkog dela. Jedino što nemačke poreske vlasti još niko nije ubedio da je i NFT umetnost.

I da li je to zaista „prava vrednost“? Sa 69 miliona dolara, za koliko je u martu kupljen digitalni kolaž umetnika Majka Vinkelmana poznatog pod pseudonimom „Beeple“, već smo u sferi cena za koje bi bilo moguće kupiti i neko delo Leonarda da Vinčija. Korisnik koji je postavio to pitanje kaže još da je on već kupio jedan NFT iz tzv. serije „Majmuni koji se dosađuju“ (Bored Ape). Razlog je, objašnjava, bio jednostavan: „Tu sam mogao da budem siguran da ću i kod prodaje postići cenu koju sam platio.“

Kako se obogatiti

Čini se da je cena koja je postignuta zaista najvažnija odrednica „vrednosti“. Ili vrednost čini to što je delo deo neke serije. Tu su npr. CryptoPunks: ukupno 10.000 malih, grubo nacrtanih lica od kojih se, tvrde autori, nijedna pojedinačna figura ne može dobiti ispod 400.000 dolara.

Ali, kao i obično, čuje se i zna se samo za dela koja tako mnogo koštaju. A dovoljno je samo baciti pogled na aukcijske platformama kao što su OpenSea ili Foundation da bi se videlo da gomila ponuđenih „umetničkih dela“ ne zanima apsolutno nikog, odnosno da za njih nema nijedne ponude. A svi su oni, kao što smo i sami mogli da vidimo, imali priličnih troškova da izlože neko svoje delo na takvoj aukciji.

Zato na kraju možemo da kažemo da sve to zaista liči na „zlatnu groznicu“: samo nekolicina od mnogo hiljada tragača zaista je stekla bogatstvo kopajući zlato. A najsigurniji način da se neko obogati bilo je da se tim lovcima na zlato prodaje oprema: lopate, hrana i tovarne mazge. Isto to je slučaj i sa NFT-om.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu