Već hiljadama godina, najsitniji organizmi ugrožavaju zdravlje ljudi. Virusi, bakterije i paraziti šire zaraze koje danas spadaju u najveće ubice. Pre 130 godina, Robert Koh je uspeo da izoluje izazivača tuberkuloze; 40 godina kasnije, pojavio se prvi serum protiv bakterija. No, i pored toga, i danas milioni ljudi umiru od tuberkuloze, malarije i side. Međunarodna zajednica je odlučila da ove zarazne bolesti suzbije u što je moguće većoj meri i to do 2015. godine. Tako je to postao jedan od osam velikih Milenijumskih razvojnih ciljeva.

Ciljevi - zaboravljeni

I pored medicinskog napretka, još smo podaleko od ostvarenja tog cilja. Svake godine, sve više ljudi oboleva od tuberkuloze, malarije i side. Od 1990. broj zaraženih HIV-virusom se učetvorostručio. Mogućnosti medicinske nege za sve ljude sveta, koja je trebalo da se obezbedi do 2010. godine, još uvek ne postoji. Anabel Kanabus, direktorka Međunarodne fondacije za borbu protiv side, kaže da su „ciljevi pali u zaborav, jer mogućnost da svaki stanovnik naše planete dobije medicinsku negu i dalje nije dostignuta. Naprotiv, gotovo da i nema države u kojoj je to ostvarljivo“.

Najviše stradaju - siromašni

Sidom je najteže pogođena Afrika južno od Sahare. On 33 miliona ljudi na svetu inficiranih HIV-virusom, na tom području živi – njih 22 miliona. Pri tome je još 2002. godine osnovana svetska Fondacija za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije. Ona je glavni izvor finansija za odgovarajuće programe. Fondacija je ponešto i postigla: poboljšana je distribucija antiretroviralnih medikamenata; izlečeno je i šest miliona obolelih od tuberkuloze. U cilju suzbijanja malarije, širom sveta je podeljeno više od 100 miliona mreža za komarce, i omogućeno je lečenje za više od 100 miliona ljudi. No, samo pomoć ove fondacije, naravno, nije dovoljna za postizanje milenijumskih ciljeva. Jer, pomenute tri bolesti su uglavnom – bolesti siromašnih. One su najprisutnije u siromašnim zemljama, u kojima nema novca ni za prevenciju, ni za terapiju, ni za zdravu ishranu.

Nauka ima svoje probleme

Novac može da donese rešenje mnogih problema, ali, u borbi protiv ovih bolesti, i nauka je spoznala svoje granice. Štefan Kaufman, direktor berlinskog instituta za infektivne bolesti „Maks Plank“, prenosi nam da „ima bolesti za koje nije teško naći i proizvesti vakcinu. Ali, postoje i bolesti sa kojima je to izuzetno teško. Takve su sida, tuberkuloza i malarija. Njihovi izazivači su kompleksni i podmukli, i tu ne možemo ići klasičnim putem dobijanja vakcine.“

Opasan latentni vid bolesti

Tuberkuloza se širi pre svega u Africi, ali je uzela maha i u bivšim zemljama istočnog bloka, te u jugoistočnoj Aziji – i pored toga što je Robert Koh još pre bezmalo 100 godina pronašao odgovarajuću vakcinu. No, u pomenutim regionima je „širenje tuberkuloze povezano sa širenjem side“, kaže Anabel Kanabus, i dodaje da „ljudi sa HIV-virusom imaju oslabljen imuni sistem. To znači da njihov organizam ne može da se bori protiv normalnih bolesti. Mnogi ljudi imaju latentnu formu tuberkuloze koja ne izaziva prevelike probleme. Oni koji obole od normalnog vida tuberkuloze – ozdrave, ali i dalje nose u sebi bacile. Kada se takvi ljudi inficiraju HIV-om, latentna tuberkuloza izbija i postaje aktivna. To se zove oportunistička bolest“.

Sida olakšava prodor drugih bolesti

Svake godine od tuberkuloze umre oko dva miliona ljudi; tendencija je – u porastu. Pri tome postoje uspešne mogućnosti lečenja antibioticima, koje čak nisu ni skupe. U siromašnim zemljama, jedan takav tretman košta oko 10 dolara po osobi. Ali, ako se terapija ne sprovodi kako treba ili se prerano prekine, bakterije tuberkuloze postaju otporne, a to je veliki problem: mutiranu formu tuberkuloze je mnogo teže identifikovati, a njeno lečenje je mnogo skuplje – ukoliko se uopšte pokaže kao moguće.

I malarija može da se suzbija relativno jevtinim medikamentima. No, i pored toga, godišnji broj obolelih od malarije do danas nije smanjen. I pored ogromnog broja mreža za komarce, pojavile su se vrste komaraca koje su otporne na insekticide koje sadrže takve mreže. Oboleli od side lakše obolevaju od malarije – baš kao što je to slučaj i sa tuberkulozom.

U krizi je posebno važna prevencija

Da li je suzbijanje malarije, side i tuberkuloze do 2015. godine – preambiciozno postavljen cilj? Anabel Kanabus smatra da bi te bolesti mogle sa se suzbiju - uz dovoljno novca: „Kada pogledate koliko je koštao rat u Iraku, jasno je da bi onda trebalo da je moguća i uspešna borba protiv ovih bolesti. Sada države najavljuju smanjenja odgovarajućih budžeta – što može da ugrozi mnoge živote“. Kanabusova smatra da bi u finansijski nesigurnim vremenima, poput današnjeg, novac trebalo pametno investirati. „Pametno“ u ovom slučaju znači pre svega – investiranje u prevenciju zaraza, pre svega u siromašnim zemljama. Jer, samo zdravo stanovništvo je u stanju da te zemlje obnavlja i dalje razvija.

Autori: Sara Berning / Saša Bojić

Odgovorna urednica: Sanja Blagojević