Na severu Nigerije, vlasti najveće savezne pokrajine Kano u kojoj živi oko 20 miliona stanovnika, pokušavaju da iskorene nezvanične odnosno lažne „lekare“ i „farmaceute“, strahujući da su se već inflitrirali u sistem zdravstva. Istraga bi trebalo da pokaže koliko uopšte ima lekara bez licence. Sumnja se da lažni lekari rade u divljim privatnim klinikama, gde primaju pacijente i prepisuju terapije.

Kako piše tamošnji list Dejli post, sumnja se da 130 klinika i apoteka vode doktori bez licence. U jednom slučaju je navodno lažni lekar dao pacijentu krv zaraženu HIV-om pokušavajući da ga leči od malarije.

Nedavno je uhapšen jedan od takvih, te paradno izveden pred kamere. „Istina je da nisam školovani medicinar“, rekao je pokajnički Fatima Nuhu Umar. „Davao sam pacijentima kapi, transfuzije krvi, lekove i injekcije. Preklinjem za milost!“ "Ovaj 26-godišnji muškarac lažirao je lekarsku dozvolu na svoje ime i od januara 2022. je radio kao lekar. Pohvala ide građanima glavnog grada Lagosa koji su ga uočili i odmah obavestili policiju. Spasili ste živote!", piše policija na Tviteru i poziva ljude da jave kad vide nešto slično.

Nigerija je jedna od najmnogoljudnijih zemalja sveta sa oko 220 miliona stanovnika. Nigerijska medicinska asocijacija navodi da u zemlji ima samo 24.000 registrovanih lekara. Poređenja radi, to je manje lekara nego što ih ima Srbija, zemlja koja broji oko trideset puta manje stanovnika. Kako računa nigerijski portal Premijum tajms, Nigerija bi morala imati barem 363.000 lekara kako bi opskrbila celu populaciju.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preproučuje - 23 lekara, medicinskih sestara i babica na 10.000 ljudi  - kako bi se pružile osnovne zdravstvene usluge.  

Egzodus medicinskog osoblja

Iako je Nigerija prestigla Južnu Afriku i sada važi za najjaču ekonomiju na kontinentu, sve više doktora i medicinskog osoblja napušte tu gusto neseljenu zemlju u potrazi za boljim uslovima rada i većom platom u Evropi i Severnoj Americi. Udruženje lekara navodi da 60 odsto lekara koji su u zemlji ima nameru da se iseli.

Zjapeća rupa u zdravstvenom sistemu olakšava beskrupuloznim nadrilekarima brzu zaradu, kaže Jarma Ahmad Adamu, predavač na Koledžu medicinskih nauka Univerziteta u Gombeu.

„Mnogi koriste titulu koju nisu zaslužili studiranjem i obukom. Rade užasne stvari koje vode do smrti pacijenata“, kaže on za DW. „Vlasti prate trag novca koji oni zarađuju, ali pravog nadzora nema.“

Urušeno poverenje

Manjak zdravstvenih ustanova često ne ostavlja mnogo izbora ljudima, pogotovu u ruralnim predelima Nigerije. Mnogi od njih upućeni su na neregistrovane klinike.

Kako hapšenja nadrilekara sve češće dopiru u vesti, mnogi građani su izgubili ionako krhko poverenje u zdravstveni sistem. To posebno mori sever zemlje, gde je teroristička grupa Boko Haram poslednjih godina pobila hiljade ljudi, dok je tri miliona raseljeno.

Islamisti iz Boko Harama su uništili stotine bolnica, i posebno na zub uzeli doktore koji daju vakcine. Tako se zloćudna bolest dečije paralize, drugde iskorenjena vakcinacijom, vratila u Nigeriju.

pročitajte još: Islamisti u Nigeriji počinili stravičan masakar

„Danas više nemamo profesionalne doktore“, kaže Fadila Kabiru, stanovnik milionskog grada Majdugurija u provinciji Borno. „Svi naši lekari se samo tako nazivaju, a nemaju kvalifikacije. Plašim se da odem kod bilo kojeg lekara u klinici.“

U provinciji Kano je navodno na putu zakon koji će olakšati tužilaštvu da se pozabavi nadrilekarima, kaže Isah Isijaku, direktor u Agenciji za upravljanje privatnim zdravstvenim institucijama. „To će nam pomoći da brzo privedemo i procesuiramo te ljude.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.