U ulici Vulkanštrase u Duizburgu mnogim ženama san se pretvorio u pakao. Tu u jednu od najvećih četvrti prostitucije u Nemačkoj, dolazi sve više žena iz Nigerije. Najveći broj njih doveli su nigerijski krijumčari ljudi, kaže Barbara Velner iz organizacije „Solvodi", koja pomaže žrtvama trgovine ljudima i prisilne prostitucije. Većina ih je živela u teškim životnim uslovima: „Mlade žene, koje jedva da su pohađale školu, koje imaju jednog ili ni jednog roditelja", kaže Velnerova za DW.

Prisila putem magije

Te devojke su u svojim zemljama često na meti krijumčara ljudi. One prolaze kroz razgranatu mrežu, sve dok na kraju ne završe u Nemačkoj – kod takozvanih "Madames", ženskih podvodačica. Već u Nigeriji se tim mladim ženama daje do znanja da njihov put mnogo košta – što nije problem, jer u Evropi može dobro da se zaradi.

Kako bi se dogovor o vraćanju novca osnažio, devojke se vode kod Juju-vračeva. Sledi rutual tokom kojeg se često kolju životinje i pije njihova krv. Žene onda uveravaju da će im članovi porodice umreti ili da će se razboleti ukoliko vrate dug i ne ispoštuju dogovor. Međutim, najčešće kao jedini način za zaradu novca u Evropi preostaju madam-bordeli.

Više otkrivenih žrtava prostitucije

Nemačka policija je 2018. godine otkrila ukupno 68 žrtava nigerijskih krijumčara ljudi, znatno više nego godinu dana ranije. One su činile 61 odsto najvećeg dela žrtava trgovine ljudima iz Afrike. Uhapšeno je i dvostruko više osumnjičenih (41) iz Nigerije, nego 2017. godine, navodi se u izveštaju Saveznog ureda za kriminalistiku (BKA).

Na međunarodnom nivou Nemačka je od 2012. godine deo projekta EU „ETUTU". Države EU pritom u dogovoru sa Nigerijom preduzimaju mere protiv međunarodno aktivnih nigerijskih mafijaških mreža koje se bave trgovinom ljudima. Koliko je važna ta saradnja vidi se na primeru Italije. Većina žena iz Nigerije tu prvi put kroči na teritoriju EU.

Gužva u ženskoj kući

Helen Okoro je pre više od dvadeset godina došla u Italiju. I sama je bila žrtva krijumčara ljudi. Danas radi u „Casa Agata", katoličkoj ženskoj kući u sicilijanskom gradu Kataniji. Ona je izbliza mogla da vidi koliko se trgovina ljudima poslednjih godina promenila. U međuvremenu toliko mnogo žena moli za pomoć da nemamo dovoljno kapaciteta da im pomognemo.

Više od 20.000 nigerijskih žena – među njima i veliki broj maloletnica – stiglo je u poslednje tri godine preko Sredozemnog mora u Italiju. Ujedinjene nacije procenjuju da su oko 80 odsto njih žrtve krijumčara ljudi ili da im preti akutna opasnost da postanu žrtve. Za Helen Okoro je posebno zabrinjavajuće to koliko je taj posao postao brutalniji i profesionalniji.

Na Siciliji se već govori o novoj „Nigerijskoj mafiji". Za razliku od italijanskih mafijaških klanova, u ovom slučaju i počinitelji i žrtve dolaze iz inostranstva. Sicilijanski novinari kritikuju italijanske službe da se tim organizacijama ne suprotstavljaju dovoljno odlučno.

Takve optužbe odbacuje državna tužiteljka Lina Trovato. Ona kaže da se fenomen organizovanog kriminala iz Nigerije već odavno prati. Takozvana „nova mafija" iz Nigerije nije jedna jedinica, već se sastoji od mnoštva pojedinačnih tajnih saveza i kriminalnih grupa, kao što su „Crna sekira", „Vikinzi" ili „Vrhovno bratstvo".

Paradoksalna posledica uspeha

Tajne organizacije u Nigeriji aktivno prati Služba za suzbijanje trgovine ljudima (NAPTIP). Regionalni šef NAPTIP u metropoli Lagos na jugozapadu zemlje, Daniel Atokolo, primećuje sve veću brutalnost krijumčara ljudima. Tu brutalnost Atokolo dovodi u vezu sa uspehom programa za borbu protiv zloupoteba Juju-obreda: podvodačicama u Evropi sve više nedostaje alat za psihološku kontrolu žena.

Taj problem sada pojačano nastoje da reše tajni savezi, koji se u Evropi odnedavno označavaju kao nigerijska mafija, kaže Atokolo za DW: „Tim mladićima više nije do psihološkog uslovljavanje bilo kakvim kletvama. To je sada čist teror. Dakle postoji jasna veza između slabljenja značaja Juju-kletvi i pojačanog nastupa bandi koje žrtve nastoje da primoraju na apsolutnu poslušnost.

"Evropa je gladna"

U međuvremenu ima više od 50 različitih tajnih saveza iz Nigerije. Među njihovim članovima su i uticajni političari i biznismeni. O njihovim internim strukturama se malo toga zna. Džon Omoruan je te strukture video iznutra. Godinama je bio visoko pozicioniran član „Crne sekire". Napustio je to udruženje i danas se kaje zbog svojih postupaka.

Ipak, kada je reč o trgovini ljudima on smatra da veliki deo krivice snose Evropljani. Oni su ti, kaže Omoruan za DW, koji traže sve jeftinije i sve mlađe devojke: „Na kraju se sve vrti samo oko novca. Evropa je gladna zabranjenih stvari. Droge, maloletne devojke, sve što je zabranjeno. A Nigerija ima odgovorajuću ponudu. Sve dok se njena roba traži, Crna sekira i sva druga tajna udruženja će i dalje biti uspešna i zarađivati mnogo novca."

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android