Od pre nedelju dana na benzinskim pumpama u Nemačkoj važi novo pravilo: cene goriva smeju da porastu samo jednom dnevno, i to u podne, a posle toga tokom dana mogu samo da padaju. Ta mera trebalo je da uspori rast cena izazvan ratom u Iranu – ali za sada nije dala rezultate.

Na velikoj tabli benzinske pumpe kod Štutgarta stoji - 2,43 evra za litru dizela. Cena je visoka, ali pumpa je ipak dobro posećena oko 11 sati pre podne. Jer još uvek postoji strah od većeg poskupljenja, i to uprkos novom pravilu da cene smeju da se povećaju samo jednom dnevno.

Ali da li je ta mera bila uspešna? Kupci na pumpi u Štutgartu kažu da nije. „Nije jeftinije, naprotiv – čini se da je skuplje“, kaže Monika Trik. Ramona Konrad kaže da stalno razmišlja koje je najbolje vreme za sipanje goriva. Danas je, kako kaže, jednostavno došla – na sreću.

Vlasnici pumpi odbacuju novo pravilo

Vlasnik benzinskih pumpi Dithelm Jaspers upravlja sa ukupno četiri pumpe u okolini Štutgarta. Na pitanje o uspehu novog pravila samo se nasmeje. Kaže da je to – šala.

„Meni je bilo draže kada su naftne kompanije ponekad malo podizale, a ponekad spuštale cene. Sada ih podignu i više ih ne spuštaju toliko.“

Jaspers kaže da trenutno postoji tiho, ali stalno povećanje cena. On mora da se nosi sa besom i pritužbama mušterija, iako sam ne može ništa da promeni. Jer, cene određuje naftna kompanija, a ne on.

Tomas Cens vodi nezavisnu benzinsku pumpu u blizini Karlsruea. I on trenutno oseća nezadovoljstvo svojih kupaca. Za razliku od mnogih drugih, on sam sme da određuje cene. Pri tome se vodi, s jedne strane, nabavnim cenama kod veletrgovaca, a s druge – cenama direktne konkurencije.

Tačno u podne svakog dana unosi novu cenu – gotovo naslepo, kaže on.

„Zaista nemam nikakav orijentir, ne znam ni šta rade konkurenti.“

Zato obično poveća cenu za osam do deset centi, a zatim posmatra šta rade druge pumpe. Ako je potrebno, kasnije cenu ponovo koriguje naniže. Kako kaže, svaki put mu je to veoma neprijatno.

ADAC ne vidi poboljšanje

I u nemačkom automobilskom klubu ADAC smatraju da mera nije dala rezultate. Ta organizacija uporedila je cene goriva od početka rata u Iranu do danas.

Rezultat: cene su stalno rasle – i tokom poslednjih sedam dana, odnosno od kada je novo pravilo stupilo na snagu.

Kako kaže portparolka ADAC-a, time su potvrđene ranije bojazni organizacije:

„Ako se naftnim kompanijama dozvoli da cene povećaju samo jednom dnevno, one ih tada podignu više nego što bi inače učinile i u cenu uračunaju određenu premiju za rizik.“

Ekonomista protiv državnog mešanja

Da li su, dakle, potrebne još jače državne mere? U javnosti se razmatra čitav niz mogućnosti: smanjenje poreza na naftu i gorivo, ograničenje cena za naftne kompanije, oporezivanje takozvanih ekstraprofita ili povećanje naknade za troškove putovanja na posao.

Vlasnik pumpe Dithelm Jaspers najviše bi voleo smanjenje poreza i nada se da bi to brzo snizilo cene. Ograničenje cena, međutim, ne podržava.

Ekonomista Lars Feld sa Univerziteta u Frajburgu generalno savetuje državi da se uzdrži od takvih intervencija. One, smatra on, nisu naročito delotvorne.

„Neophodno je da se dozvoli delovanje kretanja cena, jer ono dovodi do smanjenja potrošnje koje je u ovakvoj situaciji potrebno.“

Drugim rečima: tržište samo reguliše odnos ponude i potražnje. Feld kritikuje i to što se od pandemije korone vrlo brzo traži državna pomoć, iako ona nije uvek zaista svrsishodna.

Više cene uprkos primirju

Najava primirja u ratu u Iranu dovela je do toga da su cene sirove nafte na svetskim tržištima delom naglo pale. Međutim, cene goriva na pumpama u podne su ponovo povećane.

Na pumpi Dithelma Jaspersa kod Štutgarta cena dizela porasla je doduše samo za jedan cent po litru, ali je benzin tipa super poskupeo čak sedam centi po litru. Vlasnik pumpe kaže da vesti sa Bliskog istoka za sada još nisu uticale na politiku cena.

Ekonomista Lars Feld smatra da će proći još neko vreme dok se pad cena nafte ne oseti i na pumpama.

„Bio bih već zadovoljan kada bismo to osetili u roku od nedelju dana. Ali realnije je da će se to dogoditi tek pred kraj ovog dvonedeljnog primirja.“

Da li i kada će cena goriva ponovo pasti na nivo pre rata, prema njegovim rečima zavisi od toga da li će u Iranu biti postignut dugoročan mir.

Proizvođači elektro-automobila bi mogli da profitiraju

Skupo gorivo ipak bi moglo da ima jednog dobitnika, smatra ovaj ekonomski stručnjak. Prodaja električnih automobila mogla bi da dobije snažan podsticaj.

„Po mom mišljenju, takva poskupljenja imaju mnogo jači efekat nego sve subvencije koje smo do sada videli.“

Zato Feld ne preporučuje ni dodatne subvencije za električne automobile – bolje je, kaže, pustiti da tržišne cene odrade svoje. Zbog trenutno visokih cena goriva, prema njegovoj proceni, mnogi bi mogli da se odluče za prelazak na električni automobil.