Više od 4.000 ljudi poginulo je u Turskoj i Siriji, a još mnogo više je povređeno u teškim zemljotresima koji su u ponedeljak pogodili taj region. Broj žrtava stalno se povećava. Spasioci grozničavo i uporno rade na izvlačenju ljudi iz ruševina, a ujedno moraju i da se bore s nepovoljnim vremenskim uslovima. Temperature u pogođenim područjima trenutno su često u minusu , a ponegde je padao i jak sneg.

Epicentar zemljotresa jačine 7,4 stepena Rihterove skale bio je u provinciji Kahramanmaraš u blizini sirijske granice, a još jedan potres jačine 6,6 stepeni stepeni po Rihteru izmeren je nedugo zatim u provinciji Gazijantep.

Slagalica koja se pomera

U tom, ali i u mnogim drugim delovima sveta, zemlja često podrhtava. Zašto? Zemljina kora svojevrsna je slagalica – relativno je dinamična, odnosno pokretna, a sastoji se od mnogih pojedinačnih delova: od nekoliko gigantskih okeanskih ploča i više manjih kontinentalnih ploča. Naučnici se spore oko toga koliko onih malih i najmanjih tektonskih ploča zapravo ima.

U svakom slučaju, poznato je da se te ploče stalno pomeraju – po nekoliko centimetara godišnje. To je sasvim normalno. Udaljavaju se jedna od druge, taru se međusobno ili se ponekad guraju. Tada se kontinent iznad pomera, a ta kretanja nazivaju se tektonika ploča.

Kompletan region oko Istanbula je rizičan

I u oktobru 2020. zemljotres je potresao Egejsko more. Epicentar je bio u blizini turske provincije Izmir i to blizu površine mora. Tada je poginulo više od 100 ljudi, a više od hiljadu je povređeno.

Turska je već dugo interesantna za istraživače zemljotresa. Nemački istraživački centar za geonauke (GFZ) iz Potsdama instalirao je merne uređaje u Turskoj još 1980-ih i prati tamošnju seizmičku situaciju. Rezultati pokazuju da je rizik od zemljotresa veoma visok u kompletnom regionu oko Mramornog mora, na čijoj obali se nalazi i Istanbul.

„Nije pitanje da li će doći do zemljotresa, pitanje je kada će doći“, rekao je još 2019. Marko Bonhof, seizmolog iz GFZ-a i stručnjak za taj region. On, ali i drugi eksperti tu procenu zasnivaju na iskustvu sa više jakih zemljotresa tokom istorije Istanbula, na osnovu merenja koja pokazuju stalna pomeranja ploča ispod Mramornog mora i na činjenici da se neposredno pored Istanbula nalazi područje zone zemljotresa koje je dugo bilo sumnjivo mirno.

„Postoje mnoge indicije da je to područje već duže vreme zaglavljeno. Nagomilavaju se naponi koji na kraju premašuju čvrstoću stene i zatim naglo se smanjuju u roku od nekoliko sekundi pomeranjem obe tektonske ploče za po nekoliko metara“, objasnio je taj seizmolog u intervjuu za naučnu platformu „ESKP“ (Earth System Knowledge Platform).

Šta je ključno za bezbednost kuća i zgrada?

Stvarnu opasnost za zgrade, infrastrukturu i lokalno stanovništvo predstavljaju talasi zemljotresa koji nastaju. Zato, po Bonhofu, i nije pitanje „da li“, već „koliko će (zemljotres) biti jak“ i „kada će se dogoditi“.

Pritom je najbolja zaštita od potresa za kuće i zgrade – otporna konstrukcija. To je, nažalost, veoma skupo, kaže seizmolog. I ujedno pitanje je šta je bolje rešenje: naknadno opremanje već postojećih zgrada ili izgradnja od temelja. Tokom potresa u tursko-sirijskom graničnom regionu u ponedeljak ujutro, samo u Turskoj se, kako se navodi, srušilo više od 1.700 zgrada.

„Na fotografijama se može videti da su neke od srušenih zgrada izgrađene pre nego što su moderni propisi o seizmičkoj bezbednosti stupili na snagu. One nisu bile projektovane da izdrže potres ove snage“, kaže Mohamed Kašani, vanredni profesor građevinskog i zemljotresnog inženjerstva na Univerzitet Sautempton u Velikoj Britaniji.

„Kombinacija ogromne snage i epicentra relativno blizu površine dala je ovom zemljotresu veliku razornu moć. Moramo pomno da ispitamo srušene zgrade i naučimo iz ovog strašnog događaja. Samo na taj način možemo da u budućnosti pravi zgrade i gradove otporne na zemljotrese“, kaže ekspert.

Pritom tu ne igra ulogu samo to kako je zgrada odnosno kuća napravljena, već i tlo na kojem je podignuta. U suštini, što je podloga jača, to je bolje. „Najbolje je ako se zemljište sastoji od granita, a sasvim je drugačije ako se gradi na pesku ili glini“, rekao je Bonhof.

Na mekom tlu, pokreti tla mogu da se pojačaju. Seizmolog to poredi s mokrim peskom na plaži. Tapkanje po istom mestu u pesku dovodi do toga da se voda tamo skuplja. „Tada podzemlje postaje nestabilno.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.