Pre jedva pet godina, više od polovine gasa koji se trošio u Evropi stizalo je iz Rusije, mahom gasovodima. No, Moskva je pokrenula totalnu ofanzivu na Ukrajinu i u evropskim prestonicama su ionako hteli da iz Rusije uvoze što manje.

Ubrzo su, kako se smatra, ukrajinski diverzanti uništili i Severni tok pa je taj put gasa fizički zatvoren.

No, da li Evropa, oslobođena gasne zavisnosti od Rusije, sada srlja u novu zavisnost? Jer, danas pojačano stiže tečni gas (LNG), a čak 57 odsto uvoza tog energenta dolazi iz SAD. Procenjuje se da će udeo narasti na čitavih 80 odsto do 2030. godine.

Sjedinjene Države inače do 2016. nisu uopšte izvozile gas, a danas su najveći svetski izvoznik LNG-a.

Uskoro i kroz Grčku

Američki Institut za ekonomiju energetike i finansijsku analizu (IEEFA), koji se zalaže za prelazak na obnovljive izvore energije, tvrdi u jednom izveštaju da Evropska unija podriva sopstveni plan donet 2022. godine. Ideja tog plana bila je „ušteda energije, diverzifikacija izvora i ubrzanje prelaska na čistu energiju“.

Doduše, tim planovima je gas dopušten kao energent „čistiji“ od recimo uglja ili mazuta. Ali, u računicu ulazi i to što je američki tečni gas bitno skuplji od ruskog.

„Američki LNG je najskuplji za potrošače u EU, ali evropske kompanije samo potpisuju nove ugovore“, kaže Ana Marija Džejler-Makarevic, analitičarka IEEFA za evropsku energetiku i autorka izveštaja.

Među ugovorima je i onaj koji je potpisao novi grčki konzorcijum Atlantic-See LNG za uvoz američkog gasa. On će dalje ići vertikalnim gasovodom kroz Bugarsku i Rumuniju, potencijalno do Ukrajine.

I Srbija je izrazila želju za tečnim gasom koji ulazi u Evropu preko grčkog Aleksandrupolisa.

Grci se kroz sedam dana sastaju sa američkom stranom, sa idejom da u naredne dve decenije dobijaju 15 milijardi kubika gasa godišnje. Poređenja rada, cela srpska potrošnja gasa je tri milijarde kubnih metara.

Sa istim američkim dobavljačem, Venture Global, ugovor od 2023. ugovor ima i nemačka firma Securing Energy for Europe. Ona je zapravo naslednica nacionalizovanog Gazpromovog ogranka za Nemačku. Nemci po tom ugovoru uvoze 2,25 miliona tona tečnog gasa godišnje u naredne dve decenije, iz pogona u Luizijani.

Tramp sebe hvali

Američki predsednik Donald Tramp hvalio je sam sebe i uspeh na putu „energetske dominacije“ SAD. U julu prošle godine, pretnjama carinama isposlovao je dil sa Briselom kojim bi se EU obavezala da godišnje pazari američke energente za 750 milijardi dolara.

„Taj sporazum je stavio Evropu pod pritisak da kupuje više američke energije“, kaže Džejler-Makarevic. Ako sporazum počne da se sprovodi, dodaje, nastaće „visokorizična geopolitička zavisnost“ od američkog LNG-a.

U izveštaju IEEFA piše ovako: „Dil praktično vezuje snabdevanje EU energentima za jednog prodavca, rizikujući energetsku bezbednost i podrivajući planove da se smanji upotreba gasa.“

Zapravo, potražnja za američkim gasom će se izgleda samo povećavati s obzirom da EU planira da od kraja 2027. godine sasvim zabrani uvoz ruskog gasa. Mađarska, jedna od članica koje još uvoze ruske energente, pokreće pravne korake protiv toga.

„Diverzifikacija ne može značiti da se jedan dominantni dobavljač zameni drugim“, naveo je početkom godina Rafele Pirija iz berlinskog Ekološkog instituta. Kako je dodao, Evropi treba bolja strategija koja uvažava „današnju geopolitičku realnost“.

Vetrenjače umesto gasa?

I u političkom Briselu su rešili da dvaput razmisle, posebno nakon što je Tramp nedavno opet pretio carinama ukoliko mu se ne prepusti Grenland.

„U ova turbulentna geopolitička vremena, Evropa mora biti jaka i ujedinjena – i odabrati nezavisnost. To znači da polaže na čistu, bezbednu i domaću energiju“, rekao je krajem januara evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen na samitu u Hamburgu.

Tu je utanačeno nekoliko stavki, recimo pakt za ulaganje u vetroparkove na moru. Jorgensen je rekao da Evropa treba da pribavlja gas i iz Kanade, Katara i Alžira.

„Budućnost energetike u Evropi je u promeni pravca“, primećuje Džejler-Makarevic. „Ako EU ostane pri planu da potrošnju gasa zameni čistom energijom, onda će i potražnja za gasom pasti.“

Preko 120 evropskih i drugih organizacija civilnog društva poslalo je pismo liderima EU u kojem traži da se batali trgovinski sporazum sa SAD koji primorava Evropu da energente uvozi preko Atlantika.

To je poziv da se smanji zavisnost od američkih fosilnih goriva „u znak solidarnosti sa onima kojima preti Trampov imperijalizam na fosilni pogon“. Bilo je to nakon američkog udara na Venecuelu i posezanja za Grenlandom.