U Istanbulu su tokom vikenda izvedena dva napada: eksplodirao je jedan automobil-bomba a nakon toga, nedaleko od mesta napada, jedan muškarac se razneo eksplozivom kada su ga zaustavili policajci. Ubijeno je 39 ljudi, među kojima 30 policajaca. Odgovornost za atentat su preuzeli Slobodarski sokolovi Kurdistana (TAK) koji predstavljaju ogranak zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK).

A u Kairu je u eksploziji u koptskoj crkvi Svetog Petra i Pavla ubijeno najmanje 25 ljudi. Trenutno se razmatraju sasvim različita svedočenja o ovom napadu: neki prenose da je eksploziv bio sakriven u crkvi, neki da je bomba bačena u crkvu spolja, kroz prozor, a neki kažu da su videli ženu koja se raznela eksplozivom za vreme molitve.

Evo kakvim komentarima je ove napade propratila nemačka štampa:

Špigel onlajn (Hamburg) o napadu u Turskoj piše da kurdski ekstremisti govore o legitimnom oružanom otporu, i borbi protiv zla... „Kao da nasumično ubijanje policajaca i civila može nečim da se opravda, kao da su počinioci heroji. Ubistvo je ubistvo, teror je teror. Nasilje se ne može opravdati time što neko – bez obzira na razloge – nije u stanju da postavi na noge snažnu demokratsku opoziciju".

Mitelbajeriše cajtung (Regensburg): „Sada ne sme da se odustane od procesa pristupa Turske EU – ne samo zbog spornog sporazuma o izbeglicama. Turska je ekonomski, strateški i ljudski prepletena sa EU. Te veze se ne uništavaju tek tako. Pogotovo ne kada napadi potresaju zemlju. Turska je više od Erdogana."

Hanoverše algemajne cajtung (Hanover): „Iako nismo zadovoljni sve autoritarnijim vladanjem u Turskoj, ta zemlja u borbi protiv terora zaslužuje nepodeljenu solidarnost Evrope. U to se ubraja i glorifikacija PKK kao pokreta za slobodu koja konačno mora da prestane – prema njoj se treba ophoditi kao prema terorističkoj organizaciji – tako je vidi i Evropa unija."

Landescajtung (Lineburg): „Teško prođe i mesec dana a da turski građani ne moraju da sahranjuju svoje najbliže kao žrtve masovnih ubica. Nijedna druga evropska zemlja ne pati toliko zbog terora. To što oko polovine građana pristaje na dokidanje demokratije povezano je sa obećanjem da će predsednik zaustaviti i pučiste i teroriste. No, Erdoganov neuspeh je doveo do toga da više niko ne može da živi sigurno."

Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurt) je objavio komentar napada u Egiptu: „Smrt desetina bespomoćnih ljudi izgleda neće biti poslednji čin u procesu koji izgleda kao da ne može da se zaustavi – a to je gašenje hiljadugodišnjeg prisustva hrišćana na Bliskom istoku. Od Egipta preko Sirije do Iraka, zla kob hrišćana se ogleda u tome što su se zbog sve militantnijeg sunitskog islama držali vladara kao što su Sadam Husein, Hosni Mubarak ili Al Sisi, pa i Asada. Ali, da li su ikada imali drugog izbora nego da se pouzdaju u zaštitu najjačih? Persijanci, Arapi i Osmanlije, pa ni arapski nacionalizam 20. veka, nisu za njih bili toliko opasni kao što je to na početku 21. veka bila borba različitih islamista za versku i političku hegemoniju."