„Čuli smo za njega u školi, ali nismo imali ni približnu ideju da je kao vizionar za sobom ostavio traga u tako širokom rasponu“, priznaje nam dvoje studenata iz Švajcarske koji su na odmoru u Hrvatskoj. Oksana i Fabricio, kako su se predstavili, šetali su naime Zagrebom i čuvši za izložbu o Nikoli Tesli, odlučili da navrate u Tehnički muzej. „A tad smo shvatili i da sam muzej nosi ime ’Nikola Tesla’, što ne bi trebalo da bude iznenađujuće, zapravo“, dodaju uz smeh, dok se pozdravljamo na rastanku.

Rano je letnje poslepodne i veliki srebrnkasti ventilatori mešaju vazduh po jednoj od muzejskih prostorija u kojoj je postavljena izložba „Teslin Svetski sistem“. Priređena je u stvari kao gostujuća manifestacija Muzeja nauke i tehnike iz Beograda autorke Zorice Civrić Flores. Ventilatori i sami deluju kao nekada futuristički projekti genija iz Like, smešteni između eksponata od kojih dobar deo potiče upravo iz njegovog doba.

Ali tema izložbe nije Teslin rad generalno, već jedan od njegovih najznačajnijih konkretnih aspekata – rad na istraživanju bežičnog prenosa energije. Posredi je dakle svojevrsna sinteza pojedinačnih projekata, o čemu svedoči i na zidu projektovani odnos nekih otkrića i najava Nikole Tesle s danas nezaobilaznim tehničkim dostignućima.

Više se i ne pitamo odakle sve to potiče

„Ovo je zaista impresivno, kad se sagleda na taj način“, kaže za DW posetiteljka Marija Kalajica, koja s porodicom razgleda muzej. „Čovek mora da se zapita“, nastavlja ona, „zar nije baš Tesla postavio temelje za wi-fi, za mobilnu telefoniju i razne druge blagodeti kojima danas raspolažemo. I kako je samo sve to prepoznao dok nije bilo praktično ničega od složenijih naprava te vrste? Sve je to onda bilo nepoznato, a sada je svakodnevno u opticaju, do te mere da se više i ne pitamo odakle potiče.“

Gosti muzeja zaustavljaju se uz objašnjenja o tome šta je sve nagovestio legendarni pronalazač: WWW, GPS, GPRS, VPN, SMS, MMS, NTP, PDF i drugo. Toliko toga ima da je nepraktično koristiti pune nazive pa posežemo za skraćenicama. Izložba zato prikazuje i neke od prvih informatičkih i telekomunikacionih naprava naše ere, poput ličnog računara kapaciteta jedan megabajt, ranih džepnih računara i mobilnih telefona, itd. Već i oni izgledaju veoma zastarelo, a kamoli Teslina pomagala kao što su transformatori i kondenzatorske tzv. lajdenske flaše. Ili pak Hercov oscilator i kristalni radiodetektor-galenit.

Zorica Civrić Flores prepričava nam kako je došlo do izložbe, počevši od poziva Markite Franulić, direktorke Tehničkog muzeja. Ujedno saznajemo da ta dva muzeja dobro sarađuju već gotovo dve decenije – maksimalno dugo, s obzirom na to da je onaj u Beogradu osnovan 1989. godine, a potom je usledio rat između dve novoosnovane države. „Teslin Svetski sistem“ postavljen je prvi put u glavnom gradu Srbije pre dve godine, povodom 160. godišnjice rođenja Nikole Tesle. Pre Zagreba, ta izložba nije drugde gostovala.

„Danas mnogo ljudi zna za Teslu“, objašnjava Civrić Flores, „i odnos prema Tesli postao je fenomen. Postoji paradoks, pored snažne emocije za Teslu, neizvesno je da li ljudi jasno znaju šta je stvarno Tesla otkrio i ostvario. Često ćete čuti da je otkrio struju. Ili da je otkrio radio, misleći na kućni radio-aparat.“

Politički balast nedostojan velikana

Zbog toga, smatra ona, novim generacijama treba ponavljati osnovne lekcije iz nauke: „Pored toga, sinonimi za Teslin život i rad su – održivost, preduzetnost i pokretljivost, moralnost i etika, kao i harmonija u nauci, saglasnost misli, reči i dela. To je ono zbog čega nam je Nikola Tesla danas potreban i važan. Ne samo zbog toga što je stvorio, već i kako i zbog čega je stvarao. O tome treba govoriti.“

A treba li više govoriti o etničkim pitanjima i političkim sporenjima s tim u vezi, koja su još donedavno bila neizbežna kad je reč o tom velikanu? Autorka izložbe odgovara da je svesna političkog balasta koji i dalje postoji, ali da nema šta da kaže o njemu osim da je Tesle – nedostojan. „Izložba je posvećena Teslinom delu namenjenom poništavanju prostora između ljudi radi boljeg međusobnog razumevanja“, sumira ona, umesto zaključka, konačnu humanističku svrhu prikazanog rada na tragu izjave samog Nikole Tesle o bežičnom prenosu.

Pronalazač naizmenične struje dobio sponzora za grejanje

Naposletku prolazimo i kroz stalnu muzejsku postavku tzv. Teslina kabineta u kojem se redovno odvijaju demonstracije pojedinih eksperimenata, uz replike nekih njegovih naprava. Na ulazu – reklama: RWE – sponzor ugradnje grejanja u Kabinetu. Neposredna baština naučnika koji je zagovarao nekomercijalnu distribuciju energije, tog novog blaga čovečanstva, eto, ni u 21. veku ne može da opstane bez tržišta – s kojim je mučio muku kroz veći deo svog života i najplodnijeg rada u Americi, a što pogađa i zgradu muzeja u kojoj se nalazi izložba.

Ipak, na izlasku nas dočekuju vedriji tonovi, posredstvom muzejske Knjige utisaka. Za kraj prenosimo neke od njih, delom u prevodu s engleskog:

„Odlično. Najviše sam uživao u izložbi o Tesli“, napisao je Alan iz Australije. „Luka Vezmar i Sven Vezmar iz USA, Colorado, Boulder, sa didom Đorđe Vezmar posjetili muzej. Vrlo smo oduševljeni sa izložbom – N.T. za 21. stoljeće“, glasi jedan od poslednjih zapisa. A par dana zatim, dečjim rukopisom upisao se i jedan Teslinim kabinetom fascinirani Maro: „Super mi je bilo u Faradajevom kavezu“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android