„Predsednik i provokator“, naslov je koji je Zidojče cajtung objavio o predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću. Povod za članak je Nikolićeva izjava da u Srebrenici nije počinjen genocid. „Iz Sarajeva je usledila brza reakcija: predsedavajući predsedništva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegović rekao je da su Nikolićeve izjave uvredljive i da su korak nazad u regionalnoj saradnji. Izetbegović neće prisustvovati Nikolićevoj inauguraciji sledeće nedelje.“

„Za međunarodno pravosuđe nema sumnje da su jedinice bosanskih Srba u julu 1995. u Srebrenici počinile genocid. Tako to u svojoj presudi iz 2007. vidi Međunarodni sud pravde u Hagu, a i Haški tribunal za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji osudio je jednog oficira bosanskih Srba za saučesništvo u genocidu na 35 godina zatvora. Sudije Međunarodnog suda pravde su došle do zaključka da Srbija nije sprečila genocid, iako je to mogla. Pozivajući se na tu odluku, srpski parlament se pre dve godine u jednoj rezoluciji izvinio za masakr u Srebrenici, doduše, bez upotrebe reči ’genocid’. Aktivisti za ljudska prava u regionu, Nikolićeve tvrdnje da su u srebreničkom masakru učestvovali samo ’nekoliki Srbi’ smatraju izvrtanjem istorije. Čak i vlada bosanskih Srba priznaje da je u osvajanju Srebrenice učestvovalo 20.000 Srba.“

„Na distancu spram Nikolića se povukao i hrvatski predsednik Ivo Josipović, nakon što je Nikolić nazvao Vukovar srpskim gradom – izjava koja u Nikolićev stalni repertoar spada već 20 godina – otkako je počeo raspad Jugoslavije. (…) U Hrvatskoj je sve veći pritisak na Josipovića da bojkotuje Nikolićevu inauguraciju. (…) U svoju prvu posetu, Nikolić je otputovao u Moskvu, gde se sastao sa Vladimirom Putinom, koji je Srbiji stavio u izgled kredit od 800 miliona dolara i govorio o duhovnom bratstvu sa Srbijom. Dvanaestog juna Nikolića očekuju u Briselu. Njegove izjave o Srebrenici su i tamo izazvale ogorčenje. Predsednik parlamenta EU Martin Šulc napisao je na Tviteru da su Nikolićeve tvrdnje apsurdne, opasne i da ugrožavaju ambicije Srbije o učlanjenju u EU.“

Odnosi Srbije i Hrvatske

O Nikoliću je u intervjuu za Frankfurter algemajne cajtung govorila i hrvatska ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić. Ona je rekla da odnosi Hrvatske i Srbije „nisu bezopasni, ali su bitno bolji nego pre pet ili čak deset godina.“ Upitana za promene koje je izazvao izbor Nikolića za predsednika Srbije, ond je rekla da će „pre svega vladu formirati Tadićeva, a ne Nikolićeva stranka“, te da će „novi predsednik ostati ograničen na svoje ustavom predviđene nadležnosti. Drugo, dugo niko nije očekivao da bi Nikolić mogao da postane predsednik – pa ni on sam. U svojim političkim izjavama on zbog toga ne zna za obzire. Moguće međunarodne ili regionalne posledice ga ne zanimaju, on se stoprocentno koncentriše na srpsku publiku. U regionu, mora da izađe na kraj sa tri vrste odnosa: sa Hrvatskom, pa sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom, i na kraju sa Kosovom.“

Vesna Pusić smatra i da Dejtonski sporazum za Bosnu i Hercegovinu treba modifikovati: „Republika Srpska i njen predsednik Milorad Dodik u njemu vide garanciju za visok stepen autonomije na koji oni polažu pravo. Ali, Sporazum ne sme biti pokriće za stvaranje nove države. Bosni i Hercegovini je potreban novi izazov budućnosti u vidu reformi povezanih sa perspektivom pristupa Evropskoj uniji. U slučaju Hrvatske, to se pokazalo uspešnim, iako je od EU-euforije ostalo veoma malo. Svuda u regionu imamo mlade ljude sa novim sposobnostima i interesovanjima. Evropski projekat im daje cilj i ubrzava smenu generacija.“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković