Dvanaest godina na položaju kancelarke za Angelu Merkel znači i da je već doživela najrazličitije sastanke na vrhu, a i sama ih je već dosta organizovala. Godine 2007. bila je domaćica na samitu G8 u Hajligendamu na Baltičkom moru, a 2015. održan je sastanak na vrhu tada samo zemalja G7 u Elmauu u Bavarskoj. A ove nedelje je Hamburg pozornica ogromne priredbe – sastanka G20, grupe 20 najvažnijih industrijskih zemalja sveta. Biće tu još više gostiju nego inače.

Ali sama veličina nije jedina stvar koja samit u Hamburgu razlikuje od svega što je Angela Merkel do sada trebalo da savlada. „Sastanak na vrhu zemalja G20 ove godine se održava u naročito zahtevnim okolnostima. Spomenuću samo najveće izazove: terorizam, promena klime, protekcionizam. I sve te teme su na dnevnom redu. Svet je u nemiru, postao je nesložan.“

Pozornica za Trampa, Putina i Erdogana

Ta nesloga je oličena pre svega u američkom predsedniku Donaldu Trampu, ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu. Sva trojica doći će u Hamburg i već unapred se može očekivati da će svi oni imati pred očima samo svoje interese. Erdogan bi rado svoju posetu Nemačkoj iskoristio da održi govor Turcima koji žive u Hamburgu, iako mu je nemačka vlada uskratila odobrenje za javni nastup. Treba sačekati i videti da li turski predsednik namerava da se drži te zabrane.

Tramp pak želi da iskoristi ovaj samit da se po prvi put sretne s Putinom. Ima mnogo toga o čemu želi s njim da razgovara: od krize u Ukrajini i sankcija protiv Rusije, preko rata u Siriji, pa do navodnog uticaja Moskve na njegov izbor na predsedničkim izborima u SAD. Od Trampovog nacionalnog savetnika za bezbednost Mekmastera moglo se čuti da će se američki predsednik u Hamburgu založiti da Zapad razvije „konstruktivni odnos“.

Tramp ima i drugih ideja o tome šta bi trebalo da budu teme u Hamburgu. Između ostalog, on želi da osudi prevelike kapacitete u svetskoj proizvodnji čelika i da sve učesnike navede da tu uvedu ograničenja. Osim toga, predsednik SAD želi jasno da pokaže da ne želi da uzmakne ni za milimetar od svoje odluke da napusti Sporazum o klimi iz Pariza. On je tu odluku doneo kako bi „zaštitio američka radna mesta, američke firme i radnike“ i zbog toga je Tramp „ponosan“.

Ostati uz zaštitu klime, ali i zadržati Vašington

U tom raznolikom spletu interesa, nemačka kancelarka zna da „u Hamburgu ne možemo očekivati jednostavne razgovore – nesloga je očigledna i bilo bi neiskreno kada bi pokušavali da je stavimo pod tepih. Ja to sigurno neću da uradim“, izjavila je Angela Merkel. Ali čak i kada je reč o zaštiti klime, rešenje nije gurnuti sasvim Vašington u stranu: „Radimo na tome da sa jedne strane zadržimo našu poziciju i da se držimo dogovora u Parizu, ali radimo i na tome da se nađe zajedničko rešenje“, rekla je nemačka kancelarka.

Svakako da je izazov pronaći neku formulu uz pomoć koje bi se podržao Sporazum iz Pariza bez da se zauzme potpuno jasna, odnosno pozicija koja bi izolovala. Sa druge strane, očekuje se da bi se lakše moglo dođi do saglasnosti kod teme zajednička borba protiv terorizma. Neće, valja se nadati, biti mnogo spora ni kada je reč o zalaganju za veći uticaj žena ili za boljom zdravstvenom zaštitom. Po tim pitanjima kancelarka je „veoma optimistična“, a lakšem dogovoru se nada u vezi s politikom prema izbeglicama.

No s obzirom na to da je grupa G20 pre svega određena svojim ekonomskim potencijalom, upravo će teme iz tog područja i dominirati u Hamburgu. Ali tu se neminovno ponovo dolazi do pitanja slobodne trgovine: „Uverena sam da protekcionizam nije rešenje“, kaže Angela Merkel. „On šteti svim učesnicima. Zato su nam potrebna otvorena tržišta i moj cilj jeste da se i sa ovog samita zemalja G20 uputi jasna poruka podrške slobodnoj razmeni i protivljenje ograničavanju trgovine, kao i jasnom prihvatanju multilateralne razmene.“

„Zajedno se može mnogo više“

Isto tako tradicionalno domaćin ima priliku da na takvim sastancima stavi i neke teme do kojih mu je naročito stalo. Tu svakako spada i inicijativa bolje saradnje s Afrikom. Inicijativa Compact with Africa nije zamena za razvojnu pomoć – njome se želi da se privuku i privatni i međunarodni investitori da ulože u projekte u Africi. Tu je i Agenda 2030. Ujedinjenih nacija o održivom razvoju i tu kancelarka želi da „sa našim partnerima u G20 zauzme vodeću ulogu i na primer obaveže druge zemlje te grupe kako bi u što kraćem roku izvestile o nacionalnim strategijama takvog održivog razvoja.“

Hamburg ovog petka i subote (7. i 8. jul) neće biti samo pun političara i njihovih saradnika. Na sever Nemačke stiže i 4.800 novinara iz 65 zemalja da izveštavaju o sastanku G20. Opet: za „dobar“ ili „loš“ samit redovno je odgovoran domaćin, iako je na svih dvadeset zemalja da se potrude da nešto zajednički postave na noge: „Ja sam sebi zadala za cilj da sa ovog samita izađe poruka odlučnosti sa kojom će predsednici država ili vlada zemalja G20 pokazati da su razumeli kakva odgovornost za čitav svet leži upravo na njima. I da su spremni da preuzmu tu odgovornost.“ Jer samo zajedničkim snagama se nešto može pomaći sa mesta i to „brže i efikasnije nego što bi to ikad mogli sami, u okviru jedne nacije“, izjavila je nemačka kancelarka Angela Merkel.