Branislav Nikolić živi u Beču, istaknuti je član romske zajednice i osnivač platforme gipsy.at. U svom osvrtu na Dan Roma ne nalazi mnogo lepih reči: način na koji se simbolično obeležava taj dan on smatra „nacionalnom masturbacijom“. Najbolji primer su, kaže, zastava i himna: ophođenje s tim simbolima tera ljude u ruke nacionalističkih političara.

Nikolić se oštro protivi ideji nekakve romske države. Štaviše, protivi se i ideji same nacije: „Šta je s ovim svetom? Zar nemamo već dovoljno različitih nacija koje šire nacionalizam i koje se razdvajaju bodljikavom žicom?“

Zato smatra: „Ciganima nisu potrebna prava Roma. Nama su potrebna ljudska prava i ona bi trebalo da važe za sve ljude.“ Od ovakvog obrednog obeležavanja Dana Roma nema mnogo koristi: „Molim Vas da nam ne pomažete. Dovoljno nam je teško i nama samima.“

-pročitajte još: Romi i Sinti u Nemačkoj: „Šta god radio, uvek si drugačiji“

Đelem, đelem

Osmi april obeležava se u znak sećanja na prvi Svetski kongres Roma koji je održan na taj dan 1971. u Londonu i koji je okupio 23 predstavnika iz devet država. Taj dan simbolizuje početak pokreta za građanska prava Roma. Tada je i određena zvanična zastava i himna („Đelem, đelem“ – možda n ajpoznatija u legendarnoj izvedbi Šabana Bajramovića). To su važni simboli romske zajednice, ali o njima se još uvek raspravlja, baš kao i o upotrebi tuđih i sopstvenih obeležja.

Međunarodni dan Roma priznat je od svih evropskih i međunarodnih organizacija i institucija. On se koristi kao prilika da se podseti na različite i velike zasluge Roma i Sintija u istoriji, umetnosti i kulturi.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.