Pre nekoliko godina bila je aktuelna afera sa „stranačkim sponzoringom" u CDU, a sada je „na tapetu" SPD: političari ekskluzivno gostuju na priredbama firmi, ili sastancima njihovih rukovodstava – za debele honorare.

Pre šest godina, u Nemačkoj javnosti je gromko odjeknula afera „Rent-a-Ritgers": CDU Severne Rajne Vestfalije je, kao što to rade menadžeri estradnih zvezda, organizovala gostovanja bivšeg pokrajinskog premijera Jirgena Ritgersa u preduzećima. Političari drugih stranaka su bili zgroženi. Tako je sadašnji vicekancelar Zigmar Gabrijel (SPD) tada rekao: „Mi ne prodajemo ni funkcionere ni stranku ljudima koji imaju dovoljno novca", rekao je i naglasio: „takva je nemačka socijaldemokratija".

„Takva" je možda nekad bila... jer, prema istraživanju novinara javnog servisa ZDF, i SPD je – preko jedne firme – nudila sastanke sa svojim ministrima, državnim sekretarima i drugim funkcionerima – za četvorocifrene sume. Tako novinari prenose da je ministar pravosuđa Haiko Mas učestvovao na jednoj priredbi holandske banke ING-DiBa. ZDF prenosi da je ministar odbacio optužbe da je to učešće naplatio. Na sličnim skupovima su, tvrde novinari, učestvovali i nemačka (socijaldemokratska) ministarka za zaštitu životne sredine Barbara Hendriks, šef poslaničkog kluba SPD Tomas Operman i njihov stranački kolega i državni sekretar u Ministarstvu privrede Matijas Mahnig.

Novinari su oktrili i da je agencija NWMD, čija je vlasnica SPD, nudila večernje manifestacije sa gostovanjem poslanika Bundestaga ili referentima iz različitih ministarstava – za 35.000 evra. To je problematično pre svega zbog takvog novčanog iznosa, jer mnogi sebi takvu vrstu gostiju jednostavno ne mogu da priušte. Na ulaznoj stranici portala NWMD piše: „Tražite agenciju? Mi smo to. Šta radimo? Specijalizovani smo za političku komunikaciju. Šta to znači? Mi vaše stavove činimo poznatim. Vaša ideja će biti ubedljiva, Vaša poruka će stići do cilja."

SPD je sada najavila da će sve navode novinara ZDF dobro ispitati, kao i da ubuduće neće više biti ovakvih „gostovanja". Ugovaranje sastanaka političara i privrednika preko agencije kao što je NWMD nije protivzakonito. Ali je vrlo problematično. Samokritično i odlučno držanje SPD u ovom trenutku ima već predizborne konotacije (izbori za Bundestag se održavaju u jesen 2017). Evo kako su najnovije događaje propratili komentatori nemačkih dnevnih listova.

Emder cajtung (Emden): „Tek posle jednog medijskog izveštaja, SPD hoće da obustavi ove mahinacije. To joj više neće mnogo pomoći. Odvratan pojam „potkupljive republike" je aktuelan – onaj ko ima novca, ima i direktan pristup vlasti. A onaj ko nema novca, u najboljem slučaju može da svake četiri godine izrazi svoje neraspoloženje. Zasićenost politikom je odmakla za još jedan korak. Sponzoring je u politici „siva zona" koja će se i dalje širiti ako društvo ne izvrši pritisak. Ali, sada ne bimo smeli da napravimo grešku i uzmemo na zub samo SPD. I drugi su odavno dokazali da umeju da fleksibilno tretiraju finansiranje stranaka".

Rajniše post (Diseldorf): „Sve i da ništa od tog novca nije dospelo u kasu stranke, dejstvo ove afere je katastrofalno. Građani polako stiču utisak da političari ne umeju da prestanu sa punjenjem svojih džepova. A to je voda na vodenicu onih koji potresaju temelje naše demokratske države. Ispravno je to što je odavno moralo da se desi – SPD hoće da stavi tačku na ovu štetnu praksu. No, bolje bi bilo da su isto tako davno sebe počeli da mere aršinima koje su primenjivali na svoje političke protivnike."

Folksštime (Magdeburg): „Kredibilitet – šta je to? Teško će drugovima socijaldemokratama neko ga „kupi" vajkanje da oni sa svim tim nemaju veze i da je sve maslo njihove firme NWMD. Očigledno je da močvara lobizma i plaćenog uticaja prožima političke sadržaje. Tu močvaru Gabrijel mora da rigorozno i neodložno isuši ako želi da spase poslednje ostatke poverenja u SPD".

Algemajne cajtung (Majnc): „Političari bi trebalo da rade za građane; za to su plaćeni novcem građana. To što neko usput može da postigne tolliko da za to dobije sedmocifreni honorar – jeste frapantno, ili, tačnije: strašno. Možda zvuči staromodno i izaziva gorak osmeh, ali – stranke i političari moraju biti časni uzori. A da bi bili takvi, ne smeju dozvoliti ni da se pomisli da su potkupljivi."

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Jedna firma je posredovala učešće političara na ekskluzivnim manifestacijama, i tako činila baš ono što je prema Zakonu o strankama zabranjeno. To je u slučaju CDU već bilo dovelo do skandala. Jedina razlika je u tome što to SPD nije činila direktno, kao stranka, već preko privatne firme čiji je vlasnik. Reakcija: najpre postiđenost, pa onda odlučnost, pokazuje da i same Socijaldemokate to znaju. Pitanje je: zašto su tako dugo tolerisale takvo delanje? Možda je njena uprava bila previše uposlena razmatranjem (za vreme deserta!) pitanja: zašto je tako mnogo građana razočarano etabliranom politikom?"