Nobelova nagrada, koja se dodeljuje od 1901, prvi put odlazi u Kinu, i to svakako ne raduje rukovodstvo te zemlje. Još i pre dodele, Peking je upozorio norveški komitet da taj čin ne bi bio prijateljski i da bi uticao na buduće odnose dve zemlje. Liu je, posle nemačkog pacifiste Karla fon Osjeckog – 1935 – drugi dobitnik Nobelove nagrade koji je ovo priznanje dobio za vreme boravka u zatvoru. Predsednik Komiteta za dodelu nagrade, Torbjorn Jagland, u obrazloženju je rekao da Liu priznanje dobija za svoje dugogodišnje i nenasilno zalaganje za osnovna ljudska prava u Kini.

„Kineski disident je zatvoren zbog „podsticanja na svrgavanje državne vlasti“. Reč je o devet pisanih radova u kojima se Liu zalagao za postupno i mirno sprovođenje političkih reformi. Ali, i njegovo učešće u pisanju Povelje za demokratiju i ljudska prava objavljene u 2008-oj, godini održavanja Olimpijskih igara u Pekingu, predstavljalo je prst u oko vlastima. U Kini i van nje, taj poziv na sprovođenje reformi potpisalo je gotovo 12.000 ljudi.“

Torbjorn Jagland je bez mnogo okolišanja i u malo reči izneo kritiku na račun kineskih vlasti.

„U članu 35 kineskog Ustava piše da građani Narodne Republike Kine uživaju slobodu govora, štampe, okupljanja, udruživanja ili demonstriranja. U praksi, ta prava su im bitno uskraćena“.

Liu se za ljudska prava u svojoj zemlji bori više od 20 godina. Za vreme čuvenih studentskih protesta u Kini 1989, bio je jedan od organizatora poslednjeg štrajka glađu na pekinškom trgu Tjenanmen. Kada su se na trgu pojavili tenkovi, on je sa vojnim rukovodstvom vodio pregovore o mirnom povlačenju studenata. Tada je dobio 18 meseci zatvora i od tog trenutka život mu protiče pod budnim okom kineske službe bezbednosti. Kineske vlasti su već izrazile negodovanje zbog ove Nobelove nagrade, a novinarima ne dozvoljavaju kontakt sa Liuovom suprugom.

sb/jil/dpa