Nadin Gordimer, jedna od najpoznatijih spisateljica na engleskom jeziku, preminula je posle kraće bolesti u Johanesburgu, u 91. godini života. Neljudska politika aparthejda koju je vlada Južne Afrike sprovodila sve do ranih devedesetih bila je centralna tema njenih romana, pripovetki, eseja i članaka. Njena dela su prevođena na više od 30 jezika. Na srpski jezik su prevedeni njeni romani: „Priča moga sina” (1990), „Kućni pištolj” (1998) „Slučajni susret” (2001) i „Dođi sebi” (2005).

Saborac Nelsona Mendele

Gordimerova je rođena 1923. godine u Springsu oko 60 kilometara istočno od Johanesburga. Njen otac je bio zlatar, Jevrejin koji je emigrirao iz Litvanije, a njena majka je rođena u Velikoj Britaniji. Prvi put su joj novine štampale jedan tekst kada je imala samo 14 godina. To je za ovu belkinju iz Južne Afrike bio početak karijere koja je trajala mnogo decenija.

Njena najveća snaga, smatraju književni stručnjaci, bila je sažetost forme i jednostavan, ponekad distancirani, jezik. Bavila se crnim, ali i belim žrtvama aparthejda. Zbog „veličanstvenog“ pisanja koje je „veoma doprinelo boljitku čovečanstva“, Nadin Gordimer je 1991. dobila je najvažnije svetsko priznanje za književnost – Nobelovu nagradu. Nosilac je počasnih diploma mnogih univerziteta kao što su Kembridž, Jejl, i Harvard. Odlikovana je i ordenom Francuske legije časti.

Spisateljica nije samo kritikovala rasizam putem književnosti, već je od policije skrivala aktiviste Afričkog nacionalnog kongresa, čiji član je bio i Nelson Mendela. Često je i govorila na njihovim skupovima. Ova nobelovka je bila i jedna od prvih osoba sa kojima se Mendela sastao nakon izlaska iz zatvora. Prvi demokratski izabrani predsednik Južne Afrike, koji je preminuo krajem prošle godine, bio je pet godina stariji od Nadin Gordimer. „Poodmakla starost nije nikakva zasluga. Važno je ono što se učini sa tim godinama“, pisao je Mendela Gordimerovoj, negde oko svog 90. rođendana.

Gordimerova je u svojim delima prikazale uticaj aprathejda na život pojedinca, ali iz perspektive liberalne, bele srednje klase. Nakon okončanja te politike, autorka je okrenula svoju pažnju ka drugim stvarima i njena dela i likovi su postali raznovrsniji. Ipak, Nadin Gordimer je znala da borba za jednakost nije gotova, kao što nije gotova ni izgradnja nove Južne Afrike, koja će biti pod manjim uticajem nejednakosti i kriminala.

Kritike vlasti

Uz to, Nadin Gordimer je bez oklevanja kritikovala politiku koju vodi trenutno vladajući Afrički nacionalni kongres, a posebno ličnost aktuelnog predsednika Džejkoba Zume, kao i diktatora u Zimbaveu, Robera Mugabea. Pred kraj života se posebno angažovala u pomoći žrtvama side.

Njen drugi muž Rajnhold Kasirer bio je begunac od nacističkog režima u Nemačkoj. Nakon njegove smrti 2001. godini ova spisateljica živela je sama.

U jednom intervjuu koji je dala nemačkom Špigelu nešto pre 90. rođendana, kazala je: „Dolazite na svet kao beba, rastete u dete, proživite burnu mladost, sazrevate do odrasle osobe. Onda postajete stariji i na kraju ste stari. I zatim umrete. To je to.“ Na kraju tog puta, Nadin Gordimer iza sebe ostavlja veličanstveno književno nasleđe.