Austrijski ministar unutrašnjih poslova Herbert Kikl (FPO) predstavio je svoj novi paket mera za azilante. Ranije je bio veliki provokator, sada se ponaša kao pravi trezveni službenik. Kada je 31-godišnji Sebastijan Kurc u decembru formirao vladu zajedno sa Kiklovom FPO, dugogodišnja opoziciona stranka se našla u ulozi u kojoj se ne snalazi najbolje.

- pročitajte još: Zašto austrijski slobodarci vole Srbiju?

I Herbert Kikl je imao određenih teškoća. U januaru je zatražio da se potražioci azila „koncentrisano“ smeste u jednom centru. I ne razume zamerke na svoj izbor reči. No otada je postao nešto oprezniji – doduše, samo retorički, a ne i sadržinski. Jer, kada je reč o migraciji i azilantskoj politici, desničarska FPO u Austriji odavno ne važi kao radikalna, već kao mejnstrim. Pooštravanje zakonskih odredbi o dobijanju azila više ne predstavlja temu oko koje se diže prašina u zemlji koja je kolektivno skliznula udesno.

Zadiranje u lekarski zavet ćutanja?

Savetnik za politiku iz Beča Tomas Hofer u razgovoru za DW kaže da je vlada Austrije našla pravu meru da zadovolji prohteve većine građana. A i opozicija je upadljivo uzdržana. Jer, Austrija postupa kao i mnogi drugi: izbeglicama oduzima gotovinu – što radi i Danska, a i neke nemačke savezne pokrajine. Podaci o kretanju koji mogu da se očitaju sa mobilnih telefona se uzimaju za proveru korišćenja izbegličke rute – i to je svakodnevna praksa u Nemačkoj. Nešto škakljivija je situacija sa ukazom bolnicama i lekarima da daju informacije o trajanju lekarskog tretmana potražilaca azila.

Lekarska komora je reagovala negodovanjem, jer bi ta informacija mogla da se podvede pod lekarski zavet ćutanja. Na tome je i ostalo. Nema većeg otpora vladinim merama, iako je Kikl prošle nedelje najavio čak i veliku promenu u evropskoj azilantskoj politici, Njegova vizija: nema više zahteva za azil na evropskom tlu.

Hajderov duh živi

I to bi moglo da dobije podršku većine u Austriji. Jedna velika studija o parlamentarnim izborima u oktobru 2017. je pokazala da su teme koje su najviše zanimale birače – posebno one koji su glasali za OVP i FPO - bile migracija i integracija.

- pročitajte još: Zaštita dece ili populizam?

Tako je koalicija u prvim mesecima svog mandata već poradila na pooštravanju zakonskih odredbi o azilu i planovima o zabrani hidžaba za devojčice u obdaništima i osnovnim školama. Osim toga, vlada drastično smanjuje budžet za integraciju. „To su brzi uspesi za vladu – obe stranke mogu da posluže svoju klijentelu“, kaže ekspert Tomas Hofer.

Takva politika 1993. još nije bila „dobitna tema“ u Austriji. Tadašnji lider FPO Jerg Hajder, tražio je referendum pod motom „Austrija pre svega“ sa 12 zahteva, među njima i onaj za hitnom zabranom doseljavanja. socijaldemokrate i OVP su se vehementno usprotivile održavanju takvog referenduma, i održane su i velike demonstracije protiv FPO – najveće u posleratnoj istoriji Austrije – koje su nazvane „more svetlosti“.

Tek ćemo videti...

Hajdera je tada podržalo samo 8 odsto građana sa pravom glasa – što je bio težak poraz. Danas su delovi ondašnjih Hajderovih zahteva već sprovedeni u delo, a vlada radi i na još jednom: da se u školama deca koja ne govore dobro nemački smeste u posebne razrede.  „Sadržinski je FPO sprovela sve ono što je htela“, kaže Tomas Hofer.

Tokom poslednje predizborne kampanje, i hrišćansko-socijalna OVP je sa svojim kancelarskim kandidatom Sebastijanom Kurcom prešla na liniju desnice i to toliko otvoreno da je FPO na svojim predizbornim plakatima preporučivala da se glasa „za original umesto za kopiju“ – to jest, za Hajnc-Kristijana Štrahea umesto za Sebastijana Kurca.

- pročitajte još: Kurc i Merkelova – saglasnost bez sloge

U delovima kancelarske stranke OVP još ima onih koji su vrlo rezervisani prema FPO, ali o tome retko ko nešto javno izjavi. OVP čuva harmoniju u koaliciji, a ona je najveća upravo u migracionoj politici. Doduše, još nema velikih reformi koje je obećavao kancelar Kurc – na primer, u socijalnoj politici u kojoj se dve koalicione stranke obraćaju različitim klijentelama – konzervativci uglavnom onima sa velikim zaradama, a desničari „malom čoveku“.  Tek kada dođe i do takvih reformi, videće se kolika je stvarno harmonija u vladi, i da li su nekadašnji provokatori dorasli novoj ulozi.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android