Nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. norveške vlasti su odlučile da ukrajinskim izbeglicama odobre „kolektivnu zaštitu": to znači da im je azil bio automatski dodeljen - bez pojedinačnog razmatranja zahteva.

Međutim, „kolektivna zaštita" više ne važi za ukrajinske državljane iz zapadnih delova zemlje.

Kako je krajem septembra saopštila vlada u Oslu, šema „kolektivne zaštite" više se ne primenjuje na podnosioce zahteva za azil koji su imali stalno prebivalište u delu Ukrajine koji imigracione vlasti sada smatraju bezbednim. Te obasti na zapadu Ukrajine su Lavov, Volin, Zakarpatje, Ivano-Frankivsk, Ternopil i Rivne.

Oko 10 odsto ukrajinskih izbeglica iz zapadnih delova zemlje

Oko 10 procenata Ukrajinaca koji su 2024. došli u Norvešku potiče iz ovih šest oblasti.

„Ukrajina je velika zemlja. U delovima zemlje borbe su veoma brutalne, ali drugi delovi su daleko manje pogođeni ratom. Ljudi koji dolaze iz bezbednih oblasti, tretiraće se na isti način kao tražioci azila iz drugih zemalja", rekla je norveška ministarka pravosuđa Emili Enger Mel.

O potrebi zaštite ljudi iz ovih oblasti sada će se odlučivati od slučaja do slučaja – što znači da njihovi zahtevi za azil mogu biti odbijeni.

„Izmene se odnose na Ukrajince koji od sada dolaze u Norvešku. Važno je naglasiti da se izmene ne odnose na Ukrajince koji su već dobili zaštitu u Norveškoj, niti na članove njihove uže porodice. Takođe se ne odnose na pacijente iz Ukrajine ili njihove članove porodice koji ih prate", rekla je norveška ministarka rada i socijalne inkluzije Tonje Brena

Komune se žale zbog preopterećenosti

Norveška, sa nešto manje od 5,5 miliona stanovnika, do sada je primila 85.000 ljudi iz Ukrajine.

„Imigracija u Norvešku mora biti kontrolisana i održiva i ne nesrazmerno veća nego u zemljama sa kojima se prirodno poredimo, kao što su nordijske zemlje", kaže ministarka Mel.

Norveška vlada je ograničenja opravdala uticajem velikog broja izbeglica na tržište stambenog prostora, zdravstvenih usluga i obrazovnih ustanova u određenim norveškim komunama. Ove izmene se sprovode kako bi se pomoglo onima kojima je zaštita i dalje potrebna.

Vlada u Oslu je u nekoliko navrata smanjivala nivo beneficija i smeštaja koji se nude izbeglicama iz Ukrajine. To je doprinelo značajnom smanjenju dolazaka: u poređenju sa istim periodom prošle godine, u Norvešku je ove godine došlo oko 40% manje Ukrajinaca.

Ove godine dolasci su ostali na prilično stabilnom nivou, ali je krajem leta broj pristiglih iz Ukrajine ponovo počeo da raste.

„U norveškim komunama počinje da postaje pretrpano. Nedostaje stambenog prostora, a postoji pritisak na socijalne usluge. Ukrajinci koji dolaze u Norvešku moraju naučiti norveški, zaposliti se i steći obrazovanje", izjavila je ministarka rada i socijalne inkluzije Tonje Brena koja je navela da se ovde radi i o pitanju dobre integracije u norveško društvo.

Dolazi sve veći broj Ukrajinaca sposobnih za borbu

 Ministarka Enger Mel je takođe istakla da je sve veći deo ukrajinskih izbeglica čine muškarci starosnog doba u kojem se smatraju sposobnim za borbu u ratu, dok ukrajinska vojska ima problema sa popunjavanjem svojih redova.

Vlada u Oslu je naglasila da Norveška i dalje snažno podržava Ukrajinu te da se područja koja se smatraju bezbednim za povratak kontinuirano procenjuju, i da se situacija može brzo promeniti.

I u Nemačkoj su mnoge komune preopterećene

U Nemačkoj za sada nema sličnih ograničenja za određene ukrajinske oblasti. Prema podacima nemačke vlade, krajem 2023. u Nemačkoj je živelo ukupno 1,18 miliona ukrajinskih izbeglica.

S obzirom na preopterećenost mnogih komuna, i u Nemačkoj postoje zahtevi za smanjenje davanja i beneficija za ukrajinske izbeglice.