Lična i zaduženost domaćinstava u Norveškoj viša je nego bilo gde u Evropi, konstatacija je Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Tome u velikoj meri doprinose veoma visoke cene nekretnina, ali je problem i to što Norvežanima jednostavno teško pada da razmišljaju o tome šta će biti sutra.

Blagostanje Norveške nije toliko očigledno kao recimo na Beverli hilsu ili u Dubajiu, ali se ono ipak oseća na svakom koraku. Svuda po centru Osla mogu se videti luksuzni „terenci“, a luka je prepuna skupih i novih brodova i jahti. Gotovo svako ima vikendicu, ili u brdima ili na obali.

Za sve to Norvežani mogu da zahvale svojoj fondaciji u koju se sliiva dohodak od njihove nafte i gasa. Tamošnja vlada osnovala je fond još kada je nalazište otkriveno, kako bi od tog blaga korist imali svi građani, ali i budući naraštaji Norveške. U njemu se trenutno nalazi preko 800 milijardi evra – na nešto manje od pet miliona stanovnika zemlje.

Uprkos tome, Norvežani su na samom vrhu liste u Evropi po svojim individualnim zaduženjima. Trond Benteštuen, koji se nalazi na čelu Odeljenja za poslovanje s građanima najveće norveške banke DnB, žali se da su Norvežani postali previše nemarni prema novcu i uvereni da je, ma šta da rade i koliko god da potroše, država uvek tu da im pomogne.

„Mi smo među najbogatijim zemljama na svetu i mislim da nas je to bogatstvo učinilo pomalo lenjima. Mi Norvežani moramo da učimo od drugih Evropljana. Oni bolje razmišljaju i donose odluke tako da smo mi (u banci) odlučili da regrutujemo porodice iz tih zemalja da nauče našu decu kako da upravljaju onim što imaju“, priča norveški bankar.

Stručnjaci iz nevolje

Početkom godine, Benteštuen je pokrenuo inicijativu u okviru njegove banke da se pronađu takvi „štedljivi ljudi“, koji bi bili deo obrazovnog programa za lične finansije banke, naročito za učenike osnovnih škola u Norveškoj. Izbor je pao na poljsku porodicu četrdesetogodišnje Dorote Dzuiubalke.

Prvi utisak Poljakinje je jasan: „Norvežani ne razmišljaju o svojoj finansijskoj budućnosti jer se za njih uvek postara njihova država. Nema ničeg lošeg u tome, ali ponekad je dobro kada imate osećaj da imate nadzor i punu odgovornost za sopstveni život“, objašnjava Dzuiubalka. „Mislim da je najvažnija stvar proveriti jednom mesečno porodično knjigovodstvo – proveriti gde vam odlazi novac i sebi postaviti pitanje: da li je zaista potrebno da trošim toliko?“

Poljakinja tvrdi da su njeni zemljaci, silom prilika, u tome postali pravi stručnjaci: „Mi imamo dugu istoriju ekonomskih nedaća, a bilo je i zaista teških vremena. Planiranje finansija bilo je neophodno i postalo je normalan deo naših života. Tako smo bezbedniji.“

Sigurno je da veliki broj Norvežana može od nje nešto da nauči: prema ispitivanjima OECD-a, u drugim zemljama Evrope je oko 9,5 odsto stanovništva opasno zaduženo, a u Norveškoj je ta stopa oko 30 odsto.

„Ne razmišljam o budućnosti“

Međutim, čini se da to baš i ne zabrinjava preterano veliki broj stanovnika te kraljevine. Kada grupu mladih devojaka koje sede u kafiću na pomodnoj obali Osla upitamo da li štede novac, smeju se i priznaju da ne štede, i da nemaju nekakav plan za budućnost.

„Potrošim sav svoj novac kad izađem u grad preko vikenda“, kaže jedna od njih. A šta planiraju za budućnost? „Ne razmišljam o tome“, kaže nam jedna i svi se smeju. „Kad dobijem novac, uvek ga potrošim. Uvek sam u minusu na kraju meseca.“ Takav način razmišljanja široko je rasprostranjen među mladima u Norveškoj.

S jedne strane, jedva da iko od njih mora da strahuje za svoju budućnost: nezaposlenost je niska - oko 4 odsto, a platee su odlične. Ali zašto uprkos svemu tome mnogi od njih žive „u minusu“ i zadužuju se „preko glave“?

Elen Nihus, koja se bavi ekonomskim ponašanjem i predaje na univerzitetu Agder u Kristijansandu objašnjava: „Mislim da je mnogim mladim ljudima šok kad napuštaju domove svojih roditelja. Do tada su živeli udobnim životom srednje klase i veoma im je teško da prilagode svoje izdatke mnogo manjim prihodima kakve imaju kao tek zaposleni ljudi.“

Izgubljena skandinavska promišljenost?

Bez obzira na sve, čini se da će blagostanje u Norveškoj potrajati. I za ovu godinu se u toj zemlji predviđa ekonomski rast od 2 odsto, a već ionako skupe nekretnine, postaju sve skuplje. Međutim, ta zemlja u velikoj meri zavisi od cena nafte i gasa. Dramatičan pad cene nafte uznemirio je norvešku industriju, a neki stručnjaci strahuju da su tamošnje cene nekretnina „mehur od sapunice“ koji bi lako mogao da svakog trenutka pukne.

Starije generacije Norvežana pamte i druga vremena i objašnjavaju da je njihova glavna nacionalna osobina skandinavska promišljenost i mudrost koja kaže da se svaka greška skupo plaća. Možda je vreme da tu mudrost prenesu i mladima u Norveškoj.

To je bio motiv i za Benteštuna da u ime svoje banke poziva takve strane „stručnjake“ i vodi ih po norveškim školama. Uveren je da se to isplati: „Susrećemo te mališane kad počnu svoj odrasli život i kada žele da ispune svoje snove, da kupe kuću ili novi auto. Tada vidimo onu decu koja nisu naučila osnove sopstvenog računovodstva i koja tek onda shvataju da ne mogu da ispune svoje želje zbog grešaka koji su napravili kada su bili mlađi.“