Notr Dam će vaskrsnuti
Apokaliptične slike svetski poznate katedrale u plamenu još uvek su sveže. Poput rušenja bliznakinja u Njujorku, 11. septembra 2001. godine, te slike su se već utisnule u kolektivno sećanje.
Ima li neki događaj koji bi vernike, ljubitelje umetnosti i turiste više zaboleo? Katedrala Notr Dam je simbol gotičke arhitekture, najposećeniji spomenik Evrope, građevina koja blizu 900 godina ima svoje mesto u srcu Pariza i neverovatnu vrednost za hrišćane, kao i za umetnost i ljubitelje umetnosti.
I opet Pariz! Nakon užasnih terorističkih napada na Šarli Ebdo i Bataklan, ova tužna vest udara u srž i pokazuje koliko je tanak i krhak zaštitni sloj civilizacije. Koliko još rana ponosni grad treba i može da podnese?
Saosećanje i saveti
Istog trenutka vodeći svetski političari izrazili su saosećanje sa Francuskom. Francuski predsednik Emanuel Makron Notr Dam je nazvao „epicentrom našeg života“ naglasivši kolektivni bol svih Francuza: „Ovde gori i deo nas“.
Čak je i predsednik SAD Donald Tramp, koji baš i nije na glasu kao veliki poštovalac kulture, izrazio žaljenje zbog uništavanja jednog od „najvećih svetskih blaga“ i „dela naše kulture“. Da bi se nešto kasnije onda obrukao kada je francuske službe pozvao da „brže reaguju“, a vatrogasnu službu Pariza upitao zašto jednostavno ne upotrebi avione za gašenje požara. Vrlo jednostavno: zato što bi vodene mase, teške nekoliko tona, u potpunosti uništile krovnu konstrukciju i unutrašnjost katedrale.
Sanacija = uništavanje?
Dve stotine godina je katedrala građena. Završena je 1345. godine. Šta je ta dama već sve prošla? Luj XIV je smatrao da njen unutrašnji izgled nije primeren vremenu i potpuno ju je promenio. Za vreme Francuske revolucije bila je oskrnavljena, kamene skulpture su bile uklonjene, a zdanje je korišćeno kao skladište za vino. Katedrala je preživela i dva svetska rata. Stvorio se utisak da bi mogla – ne: da bi morala večno da postoji.
Ali zapravo su građevini bile neophodne velike sanacije. Kameni oluci su napukli, potporni zidovi potamneli, voda je prodrla u pukotine drvenog okvira tornja katedrale. Uzrok požara još uvek nije razjašnjen. Istražitelji trenutno isključuju mogućnost namernog uništavanja ili napada i smatraju da se radi u nezgodi koja je u vezi sa radovima na katedrali i sanacijom.
Ukoliko je zaista tako onda je reč o paradoksalnoj tragediji: u pokušaju spasavanja stare strukture katedrale, ona je uništena. Spoj starog materijala i nove tehnike imao je nesagledive posledice.
Pariz bez Notr Dama? Ne!
Verovatno će se jednoga dana više znati o uzrocima požara. Trenutno ostaje samo zaprepašćenje. Ali Pariz bez Notr Dama? Nezamislivo! Manje od 24 časa nakon izbijanja požara, vlade poljske i nemačke su obećale pomoć za obnovu. Dve francuske porodice milijardera, najavile su da će za restauraciju dati ukupno 300 miliona evra. Grad Pariz je već najavio 50 miliona evra kao i organizovanje konferencije za koordinaciju međunarodnih donacija. Parižane hrabri i zadužbina Bogorodične crkve u Drezdenu, koja je takođe obnovljena uz pomoć sličnih, do tada neviđenih, međunarodnih donacija.
Postepeno su mogle da se čuju i pojedine utešne vesti: dan nakon stravičnog požara spoljašnji zidovi i tornjevi još uvek su stajali, a spasene su i neke umetničke dragocenosti, kao i istorijske orgulje iz 1730-ih. godina.
Još uvek je nejasno da li zidovi koji još uvek stoje mogu da budu noseći ili ih treba ukloniti. Ali jedno je već sada jasno: iako je put dug i možda potraje decenijama: Notr Dam će vaskrsnuti!