„Biće lepša nego ikad!" - obećao je to francuski predsednik Emanuel Makron u noći požara s 15. na 16. april 2019. godine. Obnovu i rekonstrukciju proglasio je projektom od nacionalnog značaja, što bi trebalo biti završeno u roku od pet godina. Od tada su radovi na gotskoj crkvi u punom jeku - i očigčedno idu po planu.

Šef gradilišta kog je odabrao lično Makron, bivši general Žan-Luj Žoržlen, vidi veliki napredak u radovima: "Zahvaljujući strogom planiranju, uvereni smo i odlučni da ponovno otvorimo parisku katedralu 2024. godine."

Kratak spoj ili cigareta?

Prošle su tačno četiri godine od požara u kojem je istorijska građevina delimično uništena. Da li je požar izazvao kratak spoj ili cigareta građevinskog radnika, još je otvoreno pitanje.

Razmere razaranja nisu bile tako velike kao što se u početku strahovalo. "Hvala Bogu da se nisu srušili svi svodovi nego su se samo tri 'spustila' ”, rekla je tada u razgovoru za DW nemačka stručnjakinja za katedrale Barbara Šok-Verner. U koru je nastala rupa. Gotska Bogorodica je ipak ostala netaknuta, iako se toranj gde se ukrštaju svodovi srušio pored nje. "Ovo je čudo Notr Dam", rekla je Šok-Verner.

Restauracija prozora u Kelnu

Slike katedrale u plamenu obišle ​​su svet i izazvale zaprepaštenje ali i talas solidarnosti. Predsednik Makron obećao je obnovu u roku od pet godina. Samo su francuski donatori obećali 850 miliona evra. Novac ali i stručna pomoć je stigla i iz Nemačke. Bivša voditeljka radova na gotskoj katedrali u Kelnu, Barbara Šok-Verner preuzela je koordinaciju nemačke pomoći.

Do pre samo nekoliko dana, radionica katedrale u Kelnu restaurisala je četiri crkvena prozora koja su teško oštećena plamenom i vrućinom. Četiri prozorska krila apstraktnih motiva delo su francuskog slikara na staklu Žaka Ševalijea (1896-1987.), i nastala su šezdesetih godina prošlog stoleća. Restaurisani „kelnski" prozori su već na putu za, petstotinjak kilometara udaljeni Pariz, gde će sledećih dana biti ponovno postavljeni i konačno službeno predani krajem jula.

Senzacionalno otkriće nakon požara

Koliko god da je požar bio dramatičan, toliko je otkriće francuskih naučnika na mestu požara da kamene blokove drže gvozdene stege, bilo senzacionalno. Datiranje i metalurške analize otkrile su da ta gvozdena ojačanja potiču iz prve faze izgradnje crkve u 12. veku. To čini Notr Dam najstarijom crkvenom građevinom s takvim gvozdenim ojačanjem. Ali još važnije: rešena je i zagonetka kako je centralni brod uopšte mogao da dosegne ovu visinu.

Kada je 1163. započela gradnja, Notr Dam je sa svojim, više od 32 metara visokim centralnim brodom postala najviša građevina tog vremena - zahvaljujući kombinaciji arhitektonskih finesa: pet brodova, rebrasti svod s tankim podupiračima i otvoreni, takođe relativno tanki kontrafori s spoljne strane lađe, koji preusmeravaju opterećenje konstrukcije sa zidova, omogućili su, za tadašnje pojmove, ogromnu visinu. Tek kasnije su katedrale uz kamene i drvene konstrukcije dobile i gvozdena ojačanja čime je postignuta dodatna stabilnost.

Svako ko je posetio Notr Dam pre požara 2019. možda će je teško prepoznati nakon obnove. "Puno više svetla će ulaziti kroz očišćene prozore", kaže Liza Bergunja, kustosica izložbe o katedrali u pariskom Muzeju arhitekture. Zidovi su takođe oslobođeni stoletne čađi i prljavštine. "Požar je na kraju bio prilika da se katedrala u potpunosti obnovi", rekla je Bergunja novinskoj agenciji AFP.

Do sada to nije bilo moguće jer crkva s oko dvanaest miliona posetilaca godišnje nikada nije mogla biti dovoljno dugo zatvorena. Inače, francuska država, u čijem su vlasništvu sve crkvene građevine izgrađene pre 1905. godine, nikada sama ne bi mogla finansirati ovako složenu obnovu.

Izložba u pariskom Muzeju arhitekture prikazuje ne samo neka umetnička dela nego i ugljenisane komade drveta, kamenja i metalnih predmeta iz katedrale. „Bila je to beskrajna slagalica tj. kako saznati gde su preostali delovi bili ugrađeni", kaže kustosica. Većinu odvaljenog kamenja trebalo je zameniti. Ista vrsta kamena pronađena je u kamenolomima oko Pariza.

Rekonstrukcija u starom stilu

Za obnovu srednjevekovne krovne konstrukcije moralo se poseći 2.000 stabala hrasta. Za preradu debla u grede, majstori su dobili posebne sekire, na čijoj je oštrici urezana fasada katedrale. Primerak jedne od ovih seekira takođe je izložen u Muzeju arhitekture

No, vrhunac izložbe su skulpture dvanaestorice apostola i četvorice jevanđelista koje je arhitekta Eugen Violet-l-Dik grupisao oko krovnog tornjića kojeg je projektovao u 19. stoleću. Vatru su preživeli neoštećeni jer su, sreća u nesreći, upravo bili skinuti s krova radi restauracije.

Ponovna izgradnja Notr Dama je potakla i jednu žučnu arhitektonsku raspravu. Jabuka razdora bio je izgoreli toranj na ukrštanju transepta i glavnog broda. No, zagovornici modernije verzije pri obnovi, na primer od čelika i stakla i osvetljene iznutra, nisu uspeli nadvladati. Njihov argument da je ključni toranj ionako projektovan tek u 19. veku pa stoga i nije izvorni deo crkve, nije naišao na plodno tlo.

Ljubitelji čuvene pariske katedrale Notr Dam trenutno mogu da interaktivno prate putovanje kroz 850-godišnju istoriju katedrale na izložbi u Francuskom institutu u Berlinu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.