Bila je to teška smena vlasti. Dva i po meseca nakon parlamentarnih izbora u Češkoj sporni premijer Andrej Babiš pripada prošlosti, a Češka Republika ima novu vladu. U petak (17.12.) je nova vlada položila i zakletvu. Ona se sastoji od dve koalicije s ukupno pet stranaka. Najjača stranka je liberalno-konzervativna Demokratska građanska stranka (ODS) iz koje dolazi i predsednik vlade Petr Fijala. ODS je u koaliciji s konzervativnom strankom TOP 09 i demohrišćanskom Narodnom strankom (KDU-ČSL), a njihova koalicija je nazvana SPOLU (zajedno).

SPOLU je na parlamentarnim izborima početkom oktobra, zajedno sa Savezom gradonačelnika i nezavisnih (STAN) i liberalno-ekološkom Piratskom strankom osvojio 108 od ukupno 200 poslaničkih mesta. Manje stranke u novoj vladajućoj koaliciji orijentisane su izrazito proevropski, a ODS ih naziva „evrorealističnim“.

-pročitajte još: Kraj institucionalizovanog lopovluka u Češkoj

Stranke u svom koalicionom ugovoru, koji je ujedno i program nove vlade, kažu da zastupaju „osnovna načela češkog ustavnog poretka koji se zasniva na deobi vlasti, parlamentarnoj demokratiji zasnovanoj na slobodnom takmičenju političkih snaga, poštovanju ljudskih i građanskih prava, te zaštiti manjina“.

To je više od floskula, jer prema mišljenju koalicionih partnera, demokratija je u Češkoj u vreme premijera Andreja Babiša veoma oštećena. Osim toga, očigledan sukob interesa Babiša, drugog najbogatijeg čoveka u Češkoj i vlasnika koncerna „Agrofert“ koji je dobijao visoke subvencije iz EU, opterećivao je odnose i sa drugim članicama Unije i sa Briselom. Ponovno sastavljanje vlade, što je Babišu nakon izbora ponudio njegov dugogodišnji saveznik, predsednik države Miloš Zeman, Babiš je odbio 15. oktobra.

Predsednik nesklon Fijali

Pa ipak, prošlo je još šest nedelje dok Zeman nije 28. novembra sastavljanje vlade konačno ponudio izbornom pobedniku Fijali. Dodatno kašnjenje izazvalo je zdravstveno stanje predsednika – najpre je lečen na intenzivnom odeljenju, a nakon toga su lekari kod njega dijagnostifikovali kovid. Uprkos tome, Zeman je insistirao da lično razgovara sa svakim od predloženih 17 ministara. Zbog korona-pravila ti razgovori obavljani su u ćeliji napravljenoj od akrilnog stakla koju su na društvenim mrežama zvali „akvarijum“.

Dodatni problem bilo je to što je predsednik 8. decembra izričito odbio da imenuje Jana Lipavskija iz Piratske stranke za ministra spoljnih poslova. Razlog je to što se Lipavski pre nekoliko godina javno izjasnio za održavanje susreta Sudetskih Nemaca u Češkoj. Ali, Fijala je insistirao na imenovanju Lipavskog i tek kada je zapretio tužbom pred Ustavnim sudom, Zeman je popustio.

Prva koalicija od pet stranaka

Formiranjem vlade nova češka koalicija položila je prvi ispit. To je naime prvi put u istoriji Češke da vladajuću koaliciju čini pet stranaka, a koje su povrh toga i veoma različite. „To se kreće od konzervativnog, do progresivnog“, ocenio je politički analitičar Tomas Jelinek u autorskom tekstu za dnevne novine „Pravo“. On prognozira da će funkcionisanje vlade „biti komplikovano“.

Drukčije mišljenje zastupa Pavel Maškarinec, docent na političkim naukama sa univerziteta u gradu Usti na Labi. „Nakon dugo vremena ovo će biti vlada koja ima jasnu većinu u parlamentu“, ukazuje on za DW. Osim toga, dodaje Pavel Maškarinec, osnovna politička načela koalicionih partnera – osim Pirata – veoma su slična. „Toliko građansku vladu u Češkoj odavno nismo imali. Već i samo zato ona će vladati pune četiri godine svoga mandata.“ Osim toga, politikolog Maškarinec ukazuje i na činjenicu da Fijalina koalicija i bez Pirata ima 104 od 200 poslaničkih mesta.

S Mađarskom će biti teže

Da reforme nakon faze autokratije i korupcije zahtevaju kompleksne koalicije pokazuje i primer slovačke vlade premijera Mikulaša Dzurinde, nakon okončanja vladavine autoritarnog premijera Vladimira Mečiara 1998. „U svojoj vladi sam imao bivše disidente koji su bili u zatvoru, kao i bivše visoko rangirane komuniste. Imao sam i vernike i ateiste, imao sam tri pripadnika mađarske manjine u Slovačkoj“, rekao je Dzurinda nedavno na češkom radiju. Ipak, gotovo osam godina ostao je slovački premijer.

S tim modelom trenutno eksperimentiše i mađarska opozicija u borbi protiv premijera Viktora Orbana. Politikolog Pavel Maškarinec je, međutim, siguran: „U Mađarskoj će biti teže nego u Češkoj.“ U Mađarskoj se opozicija, istina, udružila – od socijalista, preko stranaka centra, do bivših ekstremnih desničara. „Ali, oni ideološki nemaju gotovo nikakvih poveznica osim protivljenja Viktoru Orbanu. Čak i ako pobede, biće im teško da zajedno vladaju“, kaže Maškarinec.

Ali jednostavno neće biti ni u Češkoj. Ta zemlja se nalazi u višestrukoj krizi: porast broja infekcija korona-virusom, sve više cene energije, veliki deficit u budžetu i inflacija od gotovo deset odsto... Sve su to veliki izazovi za novu vladu. „Nemamo jednostavnu polaznu situaciju, proteklih godina mnogo toga je zapušteno i zato se danas nalazimo pred velikim problemima“, rekao je premijer Fijala prilikom imenovanja vlade. „I zato odmah počinjemo s poslom.“

Vlada se zaista već na prvoj sjednici, neposredno nakon ceremonije imenovanja, pozabavila subvencijama za one građanke i građane koji teško mogu da plaćaju visoke cene energenata.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu