Već na prvi pogled Makronova vlada prilično je šarena – ima ljudi koji su već bili ministri, ima levih i desnih, stručnjaka, aktivista, mladih, starih… Upravo takvu mešavinu novi predsednik Emanuel Macron je i obećao. U svakom slučaju, ta vlada je nešto novo – potpuno je heterogena i obuhvata sve političke tabore. Samo, može li Makron od toga da napravi tim koji će efikasno i lojalno da radi? Novoj vladi u Parizu predstoji interesantno iskustvo.

Republikanci

Jednu od najvažnijih pozicija Makron je poverio nepokolebljivom republikancu. Bruno Lemer biće njegov ministar ekonomije i finansija, nadležan i za pregovore o reformi evrozone. On je već bio ministar u vreme predsednika Sarkozija, a bio je i predsednički kandidat. Poznaje državni aparat. Njegovo imenovanje predstavlja signal koji pokazuje da je Makronu važna stabilnost finansija. Još jedan njegov konzervativni prijatelj biće nadležan za kontrolu budžeta, socijalna osiguranja i reformu državne uprave.

S desnog krila republikanaca odmah je doprla kritika da samo dva konzervativca nisu dovoljna. Oni ovu vladu vide kao prelaznu i nadaju se da će ona biti smenjena nakon parlamentarnih izbora u junu, na kojima se republikanci nadaju pobedi. Ipak, prema istraživanjima javnog mnjenja, pobeda konzervativaca nije sigurna. Osim toga, nezadovoljni konzervativci prećutkuju najvažniju poziciju. Naime, premijer Eduar Filip takođe je konzervativac – iako umereni. A on ima najvažniju funkciju u novoj vladi.

Socijalisti

Iz Olandove vlade zadržan je samo jedan čovek: dosadašnji ministar obrane Žan-Iv Ledrijan postaje ministar za Evropu i ministar spoljnih poslova – tim redosledom. Očekivalo se da će Makron da zadrži veoma omiljenog, uspešnog i iskusnog Bretonca. On simbolizuje kontinuitet dosadašnje spoljne politike i zagovornik je Evropske unije. S obzirom na to da je cela vlada sastavljena od proevropski orijentisanih političara, izgleda da je to bio jedan od kriterijuma prilikom izbora.

Odani

Novi ministar unutrašnjih poslova se, prilikom Makronove inauguracije u nedelju (14.5.) – rasplakao. Toliko je bio dirnut uspehom svoga idola. Žerar Kolomb je gradonačelnik Liona, bivši socijalista i jedan od prvih koji su podržali pokret „Napred“ i Makrona. On je verovao u političke sposobnosti Emanuela Makrona i podržavao, kao retko ko drugi. Kolomb sada da mora nastavi borbu protiv terorizma, ali i da umiri nezadovoljnu policiju. Od njegovog uspeha zavisi i Makronova vlada.

Fransoa Beru iz Stranke centra, mora da se, kao novi ministar pravosuđa, pozabavi sudstvom u krizi. Ono je tokom predizborne kampanje kritikovano zbog istraga protiv republikanskoga predsedničkog kandidata Fransoa Fijona, kao i protiv predsednice Nacionalnog fronta Marin Lepen. I Beru podržava Makrona od početka, a novom predsedniku ionako su potrebni ljudi iz centra za stvaranje većine.

Žene

Po prvi put je neki francuski predsednik obećao da će polovinu ministarstava voditi žene. To obećanje Makron je ispunio – ako se uračunaju i državni sekretari u rangu ministara. Od njih 22 – jedanaest je žena. Najistaknutija je dosadašnja poslanica u Evropskom parlamentu Silvi Gular koja je imenovana za ministarku odbrane. On nje se očekuje da unapredi evropsku suradnju. Osim toga, žene su merodavne i za zdravstvo, socijalnu politiku, kulturu i ravnopravnost. Na stvarnim pozicijama moći – i dalje su muškarci.

Lukav potez

Ministar za zaštitu životne sredine Nikola Ilo, dugogodišnji je ekološki aktivista, jedan od prvih političara francuskih Zelenih i dokazano svojeglav. On je oduvek odbijao da bude član neke vlade i zato sada već padaju opklade o tome koliko će dugo da izdrži u Makronovoj vladi. Najkasnije kad na dnevni red dođu neki projekti protiv kojih je on oduvek bio – kao što je aerodrom u Notr dam de Landu, on bi mogao da napusti sednicu vlade zalupivši za sobom vrata. Ilo će biti nadležan i za energetiku, dakle i za atomsku energiju. To je jak signal koji ukazuje na moguće postupno napuštanje te vrste proizvodnje energije.

Eksperiment

Nova francuska vlada je eksperiment, pokušaj da se bude sasvim drukčiji. Ne samo da je Makron pomešao političke tabore i generacije, već je u vladu imenovao i stručnjake – recimo lekarku za ministarku zdravlja, kao i nekoliko ljudi direktno iz privrede. A stvorio je i novu, zanimljivu funkciju: ministra za koheziju – povezivanje sela i gradova. Makron je dovoljno samo da pogleda to ko je za njega glasao da bi shvatio koliko je Francuska podeljena: osvojio je većinu u svim velikim gradovima i na zapadu, do je na severu, jugu i u provinciji pobedio – Nacionalni front.

Biće zanimljivo videti hoće li ova šarena vlada moći dobro da sarađuje. Da li će levi i desni moći da postižu kompromise, jer Francuska do sada nema tradiciju formiranja koalicija? Da li će mladi umeti da uče od iskusnih? Da li će stručnjaci moći da sarađuju sa službenicima? I pre svega, da li će ova vlada moći da sledi zajedničke ciljeve i da bude lojalna svom predsedniku? Zanimljiva vremena u Parizu…