Ejmi Gutman bi mogla doneti neophodno osveženje u transatlanske odnose između Vašingtona i Berlina. Ta sedamdesetdvogodišnjakinja sa zavidnom akademskom karijerom, kao prva žena na mestu glavnog američkog diplomate u Nemačkoj, donosi sasvim drugačiju biografiju i stil u odnosu na prethodnika Ričarda Grenela koji je važio kao grub i neobuzdan.

U Berlinu već 18 meseci nema američkog ambasadora, od kada je Grenel juna 2020. dao ostavku. Zamenica ambasadora Robin Kvinvil od tada je vodila poslove ambasade u Berlinu.

Demokratske vrednosti

Tokom akademske karijere, Gutman je pokušavala da dovede u sklad teoriju i politiku, kako bi unapredila vrednosti i etiku demokratskog građanskog društva. Imala je tako veliki uticaj, da ju je magazin „Fortune“ 2018. proglasio jednim od 50 najvećih svetskih lidera. Za vreme svog mandata kao prorektorka na Univerzitetu Lorens S. Rokfeler i profesorka na Univerzitetu Prinston, osnovala je Etički centar Prinstona, univerzitetski centar za humane vrednosti.

Pod predsednikom Barakom Obamom bila je predsedavajuća Komisije za bioetnička pitanja. Pisala je o vrednosti obrazovanja i savetovanja u demokratiji, o pitanjima dobra i zla, identitetnim pitanjima, kao i o ulozi etike u javnom sektoru i politici. Njeno imenovanje za ambasadorku u Berlinu procenjuje se kao namera predsednika Džozefa Bajdena da sprovede svoju doktrinu podrške demokratijama svugde u svetu.

„Fokus njenog naučnog rada je na demokratiji i to pokazuje da je Bajden ozbiljan u svojoj težnji da okupi evropske demokratije u antagonističkoj politici prema Kini“, kaže Julijan Miler-Kaler ekspert pri Atlantskom savetu.

Ejmi Gutman tesno sarađuje sa Bajdenom. Godine 2017. u Vašingtonu je otvorila „Centar Pen Bajden za diplomatiju i globalni angažman“.

Lična veza sa Nemačkom

Ona će tek morati da dokaže svoje diplomatske i spoljnopolitičke reference u američko-nemačkim odnosima, ali lično je već povezana sa Nemačkom. Njen otac Kurt je rastao u Nirnbergu, u porodici ortodoksnih Jevreja. Bio je student kada je Adolf Hitler došao na vlast. Zajedno sa porodicom pobegao je od nacista 1934, najpre u Indiju, a potom u Njujork. Tu mu je rođena ćerka Ejmi Gutman.

Ona je 2013. izjavila za jedne univerzitetske novine da je očevo iskustvo u nacističkoj Nemačkoj na nju imalo „veliki uticaj“, dodajući da zna da bi čitava porodica nestala sa lica zemlje da otac nije otišao iz Nemačke.

Transatlantski odnosi još uvek su narušeni zbog nesporazuma iz Trampove ere. Govori se o potrebi njihovog resetovanja. Bajden je bio jasan u nameri da te odnose obnovi. Uskoro će se videti da li je Ejmi Gutman osoba koja to može da postigne.

Nova era u transatlanskim odnosima?

„Gutman predstavlja Bajdenovu administraciju i bliska je sa Bajdenom“, kaže Suda David-Vilp, zamenica direktora Nemačkog Maršalovog fonda (GMF). Ona dodaje da neće biti jednostavno da se povrati poverenje. „Problem je javno mnjenje u Nemačkoj koje je izgubilo poverenje u SAD. Sledeći ambasador mora da zavrne rukave i da se prihvati posla, kako bi pokazao Nemcima da SAD posmatraju Nemačku kao važnog partnera. Ima stvari koje neće biti kao ranije, ali transatlantski odnosi su važni za stabilnost Evrope i Sjedinjenih Američkih Država“.

David-Vilp objašnjava da postoji čitav niz spoljnopolitičkih pitanja kojima se Gutman mora odmah posvetiti, iako ne poseduje diplomatsko iskustvo, ali ima „intelektualne sposobnosti da postane veliki diplomatski predstavnik.“

Bajden je kao i njegovi prethodnici kritikovao nemačko učešće u gasovodu Severni tok 2, za dopremanje gasa iz Rusije. Ali i druge teme su tu: „Pre svega, još uvek postoji pitanje carinskih nameta između SAD i EU. A onda i pitanje Kine, koja ima potencijal da nas zbliži, ali i da nas podeli“, kaže David-Vilp.

Miler-Kaler kaže da je pitanje odnosa prema Kini izbilo u prvi plan transatlanskih odnosa. „Uprkos najnovijem porastu napetosti, Berlin ne favorizuje ideološku već pragmatičnu politiku prema Kini, koja je suprotna ideji sukobljavanja demokratije i autoritarizma.“

Gutman će, prema njegovom mišljenju, „ići tankom linijom između popravljanja odnosa, nekih sukobljenih gledišta i molbe da Nemačka podrži Bajdenovu politiku“, rekao je Miler-Keler.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.