U sredu, u šest sati ujutru, stanovnici su prijavili prve izbeglice. Osam ljudi stoji pored jedne ograde - krijumčari su nestali. Nemačka policija stiže i odvodi u stanicu osam mladića iz Sirije.

Na jugu Brandenburga, nedaleko od nemačko-poljske granice, za policijske službenike počinje prilično normalan radni dan. Veliki broj hitnih poziva, stižu nove grupe izbeglica. Do podneva je već zabeleženo 108 ilegalnih prelazaka granice. Policija svakodnevno primećuje da se situacija promenila.

- pročitajte još: Kraj bega u Evropu

Broj ilegalnih ulazaka u Saveznu Republiku Nemačku naglo raste – i to već dve godine. Savezna policija mesečno registruje više od 10.000 ilegalnih ulazaka u zemlju, odnosno osoba bez potrebne dokumentacije ili viza. Pre dve godine bilo ih je manje od polovine.

„Prava migrantska kriza"

Još nešto se promenilo: fokus granične policije više nisu prelazi prema Austriji, već prema Poljskoj. Iz bezbednosnih krugova navode da su brojke gotovo uvek rasle u jesen. Međutim, ove godine se situacija pogoršala. Ministar unutrašnjih poslova Saksonije, demohrišćanin Armin Šuster (CDU) već govori o „pravoj migrantskoj krizi“.

- pročitajte još: Granica Poljske i Belorusije: Izbeglice drugog reda

Razlog za ovakav razvoj događaja je taj da je Poljska postala čvorište za veliki deo ljudi koji u Nemačkoj žele da podnesu zahtev za azil. Balkanska ruta u međuvremenu prolazi kroz Poljsku. Pored toga, tu je i Rusija, koja zajedno sa Belorusijom nastavlja da šalje migrante ka Evropskoj uniji. Nejasno je, međutim, da li trgovina vizama u Poljskoj, o kojoj se trenutno diskutuje, može dodatno da poveća brojke.

Tranzitni put preko Poljske

Balkanska ruta, preko koje većina migranata ilegalno dolazi u Nemačku, više ne ide iz Turske preko Austrije, već preko Poljske do Nemačke. Prema informacijama javnih servisa WDR i NDR i lista „Zidojče cajtung“, anketa koju je među tražiocima azila sproveo Savezni ured za migracije i izbeglice (BAMF), pokazuju da posebno Sirijci preko Srbije, Mađarske i Slovačke, a delom i preko Češke, dolaze u Poljsku.

U bezbednosnim krugovima se mogu čuti razni razlozi za novi pravac balkanske rute. S jedne strane, na to su uticale stacionarne granične kontrole, koje za sada postoje samo na granici između Nemačke i Austrije.

- pročitajte još: Belorusija i Rusija arhitekte migrantske krize?

Ono što takođe odvraća one koji žele da dođu u Nemačku je to što Austrija očigledno registruje ljude preciznije nego ranije. I na kraju, pominje se hrvatski granični režim: prema raznim izveštajima, hrvatska granična policija već godinama primenjuje silu kako bi migrante vratila preko granice. Dakle, tradicionalnom balkanskom rutom kretanje je veoma otežano.

Jačanje krijumčarskih bandi

Prema informacijama iz bezbednosnih krugova, retko koja država duž nove balkanske rute je zainteresovana da registruje migrante i da tako bude odgovorna za njihove zahteve za azil.

- pročitajte još: Manje izbeglica zbog vizne politike Srbije?

Navodi se da su krijumčarske bande ojačale u raznim gradovima severne Srbije, a da organizovani kriminal sada dominira velikim delovima balkanske rute. Naime, migracija je takođe biznis. Krijumčari pokušavaju da naprave najbolje moguće ponude - i da pronađu rute.

Ruske i beloruske vize

Pored balkanske rute, migranti uglavnom preko Belorusije dolaze u Poljsku, a potom mnogi nastavljaju putovanje prema Nemačkoj. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Brandenburga, oko polovina ljudi u prihvatne centre dolazi preko Moskve i Minska. Mnogi od njih, kako se navodi, imaju ruske ili beloruske vize i prethodno su živeli duže vreme u Turskoj, ali i u Iranu ili Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

- pročitajte još: „Migranti svesno kupuju karte od prevaranta Lukašenka“

„Ta ruta, sa letovima i vizama za Rusiju i Belorusiju i naknadnim švercom, u potpunosti se može rezervisati“, navodi Ministarstvo u Potsdamu. Pošto je to skupa ruta, socijalne naknade bi kasnije trebalo da se koriste za otplatu dugova krijumčarima.

Kriminalci i politika rade ruku pod ruku

Otkako je Moskva pre dve godine počela da koristi migraciju kao „oružje“ protiv EU, bezbednosni organi prate situaciju na toj ruti. Za razliku od tada, nemački bezbednosni krugovi trenutno ne vide nikakav ruski master plan iza toga.

Rusija, doduše, svesno kontroliše izdavanje viza i čak je sredinom 2022. godine dodatno poejdnostvila proceduru za njihovo dobijanje. Istovremeno, bezbednosni izvori navode da je u poslednje dve godine na toj ruti uspostavljena prava švercerska industrija. Kriminalci i politika deluju gotovo ruku pod ruku.

Agresivan pristup

U svakom slučaju, danas manje migranata ide direktnom rutom iz Belorusije u Poljsku – što svakako ima veze sa strogom poljskom kontrolom granice, koja je više puta optuživana za kršenje zakona.

Poljska vlada objašnjava da prelasci granice iz Belorusije postaju sve organizovaniji i skriveniji i da su pod ruskom kontrolom. Pristup je agresivan, na primer baca se kamenje na granične službenike. Prema izveštajima iz Varšave, Belorusija ne samo da prevozi migrante do granice, već ih i oprema merdevinama, alatom za sečenje i kamenjem.

- pročitajte još: Smrt i beda u pograničnom pojasu

Sve veća eskalacija na poljsko-beloruskoj granici nedavno je očigledno dovela do stvaranja alternativnih ruta: na severu preko Litvanije i na jugu preko Ukrajine do Poljske. Nemački bezbednosni krugovi tvrde da Belorusija uvek iznova određene delove granice praktično stavlja na raspolaganje krijumčarima.

Instrumentalizacija migracija

Fronteks, Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu, pretpostavlja da će Rusija nastaviti da koristi migraciju kao hibridno sredstvo: u upravo objavljenoj analizi rizika, navodi se da raste verovatnoća da će Rusija i Belorusija instrumentalizovati migrante.

To se ne odnosi samo na rutu na istoku, ističe Fronteks. Rusija takođe ima saveznike na južnim spoljnim granicama EU. Oni bi mogli da deluju u interesu partnera iz Moskve, a to bi moglo da poveća pritisak na druge granice.

br/tagesschau

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.