Kao i svi drugi proizvođači automobila, i Folksvagen (VW) od svojih dobavljača očekuje efikasnost, isporuke u okviru dogovorenih rokova i niske cene. A to je često razlog sporova.

„Koncern VW ima najgoru reputaciju među dobavljačima kada se radi o pregovorima oko cene po kojoj nabavlja delove“, izjavio je Kristof Mincer, predsednik Udruženja industrijskih preduzeća iz Badena, u jednom intervjuu u septembru prošle godine. Iz Folksvagena su odbacili taj prigovor i naglasili da je koncern zainteresovan da ima jake dobavljače, koji imaju dovoljno finansijskih rezervi „kako bi mogli da investiraju u neophodne inovacije“.

Ove srede (24.2), pred Pokrajinskim sudom u Braunšvajgu, počinje još jedan sudski proces u kojem će se u ponovno susresti dve sukobljene strane: Folkswagen i Prevent. Već godinama te dve firme vode „pravno intenzivan obračun“ pred sudovima, jedan od najintenzivnijih u toj industrijskog grani.

Sud u Braunpveigu trebalo bi da ispita da je pravno gledano sve bilo u skladu s propisima kada je raskinut poslovni odnos između najvećeg evropskog automobilskog koncerna i dobavljača iz Bosne i Hercegovine zbog kritika da su mu cene automobilskih delova preterano visoke. Folksvagen ovoga puta zahteva isplatu odštete za previsoke cene – radi se o ukupno 66 miliona evra.

Kako je sve počelo?

Konflikt s grupacijom Prevent iz BiH eskalirao je u avgustu 2016, nakon što su Preventove ćerke-firme ES Guss i Car Trim obustavile isporuku delova Folksvagenu. Proizvodnja vozila je zbog toga morala da bude obustavljena. Nakon toga počeli su da pljušte prigovori s jedne i s druge strane. Prema verziji na kojoj insistiraju u Preventu, Folkscagen je „isprovocirao“ obustavu isporuke delova tako što je jednostrano promenio ugovore, tačnije tako što je pogoršao uslove isporuke. Koncern iz Volfsburga, koji je dugo vremena doslovno zavisio od Preventa, optužio je dobavljača da je prekršio dogovore, odnosno povećao cene – a sve kako bi navodno ucenio Folksvagen.

U martu 2018. Folksvagen je raskinuo ugovore. Iz Preventa su insistirali na nastavku saradnje, a firma se našla pod pritiskom jer je odjednom ostala bez velikog klijenta. Pre toga se međusobni odnos dodatno pogoršao zbog zahtjeva jedne firme (Neue Halberg Guss, NHG) koju je Prevent preuzeo – a koja je Folksvagenu isporučivala delove motora i kompletne blokove motora.

Delovi odjednom poskupeli?

Da li je bilo pravnog osnova za poskupljenje delova? Nedavno doneta  presuda suda iz Zarbrikena (gde se nalazilo sedište firme NHG, koja je u međuvremenu propala) na to je pitanje odgovorio sa: „Nije“. Na osnovu čega je onda dobavljač kalkulisao svoje cene (koje su delom bile povećane čak osam puta), iako za to nije postojao nikakav sporazum s Folksvagenom?

Preventov menadžer Barbaros Arslan kaže da je bio prinuđen da zahteva veće cene zato što je Folksvagen drastično smanjio ranije dogovorene marže i ekstremno skratio rokove za isporuku, a nakon što je Prevent preuzeo firmu NHG. On dodaje da je NHG zbog već realizovanih investicija morao da uračuna veće cene za preostale blokove motora, odnosno da je Folskvagen na kraju „sam inicirao prilagođavanje cena“. Arslan objašnjava da nije bilo realno da se kod takve robe orijentiše prema prosečnoj ceni na tržištu, zato što je Folskvagen za NHG bio dominantna mušterija.

Zelenašenje?

U Folksvagenu na sve to gledaju drugačije. Oni priznaju da zaista godinama nije postojao dogovor oko fiksnih cena i količine isporučenih delova, ali napominju da su postojali drugi pravnovaljani ugovori na osnovu kojih je trebalo obezbediti fleksibilnu isporuku po potrebi, odnosno „snabdevanje koja pokriva aktuelne zahteve“. „Prevent nije poštovao te ugovore“, tvrde u Folksvagenu. Zato smo, kažu bili prisiljeni da otkažemo saradnju s Preventom.

Na osnu jedne ranije odluke suda u Braunšveigu može se naslutiti da bi povećanje cena zaista moglo da bude okvalifikovano kao „zelenašenje“, odnosno svesno iskorišćavanje lošego položaja onog s kojim se sklapa ugovor. Sve bi sada moralo detaljnije da se razjasni u okviru sudskog procesa. Osim pitanja ko je na koga vršio pritisak, odnosno kada se i koji poslovi u Nemačkoj smeju okončati, ovaj spor će pratiti i sudovi, odnosno istražitelji i u drugim zemljama. U SAD se proces nastavlja u tamošnjim sudnicama, Prevent je nedavno tužio Folskvagen pred jednim sudom u Detroitu. Folksvagen, odnosno današnji šef marke VW, a bivši menadžer zadužen za kupovinu automobilskih delova Ralf Brandšteter, kao proizvođači sedišta Adient i Lear, optužuju se da su prekršili pravila tržišne utakmice, odnosno da su pokušali da istisnu Prevent s tržišta na kojem se trguje navlakama za sedišta. Folksvagen je te prigovore odbacio.

Prošlog leta prašinu je dodatno podigla i jedna špijunska afera, odnosno razgovori snimljeni na jednom internom sastanku u Folksvagenu. Pre nego što je Prevent 2018. raskinuo ugovore, predstavnici koncerna navodno su se savetovali o tome kako se postaviti prema toj firmi. Krajem jula otkrivena je navodna „krtica“, a neposredno nakon toga policija je pronašla leš te osobe – u jednom spaljenom automobilu. Istražitelji su tvrdili da mnogo toga ukazuje na samoubistvo, ali taj slučaj ipak nikada nije 100 odsto rasvetljen.

Etapna pobeda

Uoči Božića, Prevent je pred sudom u nemačkom Celeu ostvario etapnu pravnu pobedu: Folksvagenova ćerka-firma Škoda je, odlukom suda, bila primorana da zbog raskidanja ugovora bivšem dobavljaču Foslkvagena isplati odštetu. I u tom sporu radilo se o delovima za sedišta. Jedan bivši portparol Folskvagena kritikovao je sudije u Celeu oz ocenu da nisu u dovoljnoj meri uvažili činjenicu da je Foslkvagen tada bio suočen s novim bojkotom isporuke naručenih delova.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android