Neposredno pre početka njegovog letnjeg godišnjeg odmora, američki predsednik Barak Obama očito je želeo još jednom da pređe u ofanzivu. Kao glavne teme konferencije za štampu u Beloj kući, on je izabrao dve posebno sporne; od posebne važnosti ne samo za SAD, već i za Nemačku. Prva tema tiče se programa američke Nacionalne službe za bezbednost (NSA) za nadgledanje i kontrolu, čiji je rad u Evropi izazvao velike diskusije, ali i uznemirio veliki broj Amerikanaca. Druga tema vezana je za odnose s Rusijom. Obama je otkazao sastanak s ruskim premijerom Putinom, planiranim za početak septembra. U oba ova slučaja veliku ulogu igra Edvard Snouden. Objavljivanjem tajnih informacija vezanih za programe nadgledanja i kontrole, Snouden je američku vladu doveo u tešku situaciju – po pitanju unutrašnje, ali i spoljne politike. Istovremeno, pristanak Moskve da Snoudenu pruži azil na godinu dana, izazvao je dodatnu krizu između SAD i Rusije, što je na kraju rezultiralo i otkazivanjem susreta Baraka Obame i Vladimira Putina.

Paradoksalna situacija oko Snoudena

Obama je tokom konferencije za štampu kratko spomenuo i Snoudena. Na pitanja novinara šta misli o njemu, američki predsednik je odgovorio kako „on nije patriota“. No, s druge strane, Obama je priznao kako ipak bez Snoudena ne bi došlo do mera koje će sada uslediti po pitanju rada NSA. „Imamo jednu doista paradoksalnu situaciju u kojoj se on nalazi u ulozi traženog zločinca. No, s druge strane, naša administracija priznaje kako bez njega i njegovih dela ne bi preispitala svoju dosadašnju politiku“, kaže Kori Velt, zamenik direktora na Institutu za evropske, ruske i evroazijske studije u Vašingtonu.

Više kontrole prilikom nadgledanja

Najavom o uvođenju više „transparentnosti“ i kontrole nad radom NSA, kao i osnivanje nezavisne komisije stručnjaka za te zadatke, Obama očigčedno želi da povrati izgubljeno poverenje. Naime, više od polovine Amerikanaca prema najnovijim anketama više nema poverenja u njega, te smatra kako informacije koje je NSA sakupila ne služe samo u borbi protiv terorizma.

No, Mark Jakobsen iz Nemačkog Maršalovog fonda ipak upozorava da uprkos tome što je Obama na spomenutoj konferenciji za novinare najavio početak jednog „novog razdoblja“ rada tajnih službi, u toj najavi se ipak ne sme videti nešto čega nema. „Obama se u svojoj najavi nije distancirao; ja nisam čuo da je on rekao kako namerava da ograniči programe nadgledanja“, rekao je Jakobsen. Isto tako, dok Obamina Demokratska stranka signalizira podršku većoj kontroli nad NSA, republikanci predsedniku to isto prebacuju.

Hladni odnosi između Moskve i Vašingtona

Ipak obe strane podržavaju Obamu kada je u pitanju njegova politika prema Rusiji. Na konferenciji za štampu Obama je izjavio kako se u naredno vreme u tim odnosima neće događati ništa posebno. “Pričekaćemo i iznova oceniti kude ide Rusija i šta su naši osnovni interesi, te na osnovu toga videti kakvi će biti naši odnosi”, rekao je američki predsednik. Iako Obama tvrdi kako je njegov odnos s Putinom dobar, ipak je sada jasno da zbog nerešenog sukoba u Siriji kao i zbog Irana, on gubi strpljenje i postaje frustriran. “S njegove tačke gledišta, otkazivanje sastanka s Putinom nije moglo da se izbegne. No ta situacija pokazuje kako zapravo postoji agenda između te dve zemlje na kojoj se mora raditi”, rekao je Kori Velt. Samim tim se susret ministara spoljnih poslova i odbrane te dve zemlje (samo dva dana nakon otkazivanja susreta Baraka Obame), može oceniti kao obećavajući, pozitivan signal.

Siguran sam da su Rusi razmišljali o tome da otkažu ovaj sastanak. A ako se analizira govor tela ministara s obe strane, može se reći da razgovori nisu protekli u opuštenoj atmosferi“, naglasio je Kori Velt. No, uprkos napetostima, i ministri su zapravo poslali sličnu poruku kakvu je poslao i sam Obama na konferenciji za štampu: uprkos razlikama u mišljenju, pokušaćemo konstruktivno da sarađujemo kako naši odnosi ne bi u potpunosti potonuli. Toj slici odgovara i jasna poruka predsednika Obame kako neće doći do bojkota Olimpijskih igara u Sočiju – što su tražili pojedini poslanici u američkom Kongresu. Vašington post je naveo kako je „otkazivanje posete Moskvi bila taktička odluka predsednika Obame“ te kako, dugoročno gledano, američko-ruski odnosi mogu „da funkcionišu samo uz mnogo angažovanja na najvišem nivou“.

Autori: Gero Šlis / Željka Telišman

Odg. urednica: Ivana Ivanović