Slobodni hanzeatski grad Hamburg – to je pun naziv grada koji je ove nedelje domaćin sastanka na vrhu zemalja G20. Gradovi hanze – trgovačkog udruženja čitavog niza gradova na severu Njemačke stvorenog još u srednjem veku – i sami su neka vrsta pra-oblika slobodne trgovinske zone. Ali ovih dana slob0odnoj trgovini i ide baš dobro – što opet čudi, jer svetska ekonomija nalazi se u relativno stabilnoj fazi rasta.

„To ne bi trebalo da nas zavarava“, upozorava direktor hamburškog Instituta za svetsku ekonomiju Hening Fepel. „Iluzija je da nema šta mnogo da se priča o svetskoj ekonomiji i globalizaciji, ali taj utisak vara.“ Postoji čitav niz načelnih trendova o kojima će se razgovarati na samitu G20. Fepel podseća recimo na renacionalizaciju ekonomske politike i protekcionističke mere koje nastaju i u SAD: „To znači da može da se dogodi da globalizacija bude za neki korak vraćena unazad.“

Globalizacija znači blagostanje?

To bi u stvari trebalo da raduje protivnike globalizacije, one koji su u Hamburgu već protestovali za pravedniji svet. Ali iako se u sve snažnijoj povezanosti svetske ekonomije vide uzroci brojnih poremećaja, brojke i statistike neprestano pokazuju nešto drugo. Recimo najnoviji izveštaj Banke za međunarodna poravnanja (BIZ), pokazuje da globalizacija i sve veća trgovinska razmena konstantno dovode do boljeg života i manje siromaštva u velikim delovima sveta. Osnovna pretpostavka za to jeste – što slobodniji protok robe i usluga.

Prema Fepelovom mišljenju, osnovna stvar jeste kako slobodnu trgovinu učiniti poštenom – pre svega kada je reč o zemljama u razvoju, a „među njima, posebno afričkim zemljama“. Stručnjaci su još uvek uvereni da će upravo Crni kontinent imati odlučujući uticaj na razvoj globalizacije. Istovremeno, uočava se da se slobodna trgovina ograničava: „Države – a tu ne mislim samo na SAD – ponovo pokušavaju da preuzmu kontrolu nad trgovinskim tokovima. Zbog toga je slobodna trgovina u određenoj meri ugrožena i radi se o tome da se odbrani to načelo.“

Ponovo svađa oko završne izjave?

Ali već i sam pogled na spisak zemalja čiji lideri dolaze u Hamburg, pokazuje koliko se predstave o slobodnoj trgovini sve više razlikuju. Tu nije reč samo o Trumpovim SAD ili Putinovoj Rusiji – tu su i Japan i Kina, Indonezija i Saudijska Arabija, jedna Turska, Brazil, Meksiko ili Južnoafrička Republika. Svedoci smo da da čak ni među zemljama Evropske unije na tom forumu – Nemačke, Francuske, Italije i Velike Britanije – ne postoje uvek identična gledišta o tom pitanju. A tu su još i sve one složene i isprepletene međunarodne teme. Kako uopšte očekivati da se postigne saglasnost bar oko završne izjave samita u Hamburgu?

U martu, na sastanku ministara finansija zemalja G20 u Baden-Badenu, Amerikanci su bili ti koji su blokirali da se poglavlje o slobodnoj trgovini nađe u završnom dokumentu. Potom je na sastanku na vrhu zemalja G7 u Taormini postignuta sloga bar oko onog najosnovnijeg. Samo, da li je to uopšte vredno papira na kome je napisano? Gabrijel Felbermajr iz minhenskog instituta IFO smatra da jeste. Svetska ekonomija je, podseća, utemeljena na suradnji i potrebno je neprestano iznova izgrađivati poverenje u stabilnost tog sistema.

„Zato je važno da u (završnom) dokumentu bude istaknuta odlučnost za slobodnu i po mogućnost poštenu trgovinu“, smatra Felbermajr. Ipak, takve stvari se stalno potpisuju, ali to ne sprečava zemlje da uvode zaštitne mere. „To jeste samo izjava, ali i ona ima svoju vrednost jer određuje pravilo koje će da se sledi. A onaj ko bude krenu drugim smerom, moraće da pretrpi da ga optužuju da nije kooperativan.“

Šta je to „pošteno“?

Zbrku unosi i to što se sada već redovno koristi Trampov termin o ne samo slobodnoj, već i o poštenoj trgovini. Felbermajr ukazuje da svako ima svoje viđenje toga šta je to „pošten“. Isto tako, stručnjak iz Minhena uočava da se, otkako je Tramp ušao u Belu kuću, Evropljani sve češće i očiglednije okreću Aziji – Japanu, Kini i Indiji, i to ne samo kada je reč o slobodnoj trgovini, već i kada je reč o zaštiti životne sredine.

Ekonomska težišta se pomeraju, ukazuje Fepel, a to je počelo da Trampovim America First. „To može u najgorem slučaju da dovede do postupne izolacije SAD, do pada nekada vodeće vojne i ekonomske velesile.“ Kinezi bi rado seli na to upražnjeno mesto, a ionako su već zaseli među „velike igrače“. Zbog svega toga Fepel ocenjuje da se „nalazimo na početku novog poretka u svetskoj ekonomiji“.

Prvi obrisi tog novog poretka mogli bi da se sagledaju već na samitu G20 u Hamburgu. Ipak, ekonomski stručnjaci ne očekuju da će se tamo mnogo toga dogoditi – iako Gabrijel Felbermajr još jednom ponavlja: „Velika poruka iz Hamburga bila bi da se treba pridržavati temeljne ideje međunarodne saradnje“.