Izlaznost od oko 80 odsto gotovo je preopteretila biračka mesta u malenoj Novoj Kaledoniji te se ponegde glasalo i duže od predviđenog. Izbrojano je više od dve trećine glasova na osnovu kojih je gotovo izvesno da su građani pacifičke teritorije odbili referendumski predlog da se otcepe od Francuske sa oko 60 odsto glasova protiv. To je potvrdio i francuski predsednik Emanuel Makron.

Nova Kaledonija, smeštena u Pacifiku između Papue Nove Gvineje i Novog Zelanda, spada u francuske prekomorske teritorije od 1853. godine kada su tamo naseljene kažnjeničke kolonije. Urođenički narod Kanaka trpeo je diskriminaciju sličnu aparthejdu te su sada potomci tih domorodaca tražili nezavisnost od Francuske.

Kanaka čine oko 40 odsto od 270.000 stanovnika, dok građana evropskog porekla ima oko 27 odsto.

Razlog za ostanak pod kišobranom bivše kolonijalne sile ipak je 1,3 milijarde evra sa koliko Pariz godišnje finansira ovu prekomorsku teritoriju. Bilo je i glasova koji su upozoravali na jačanje kineskog uticaja u Pacifiku. Recimo Kina već ekonomski dominira teritorijom Vanuatu koja se otcepila od Francuske 1980.

Uoči glasanja u Novoj Kaledoniji su neki strahovali od etničkih tenzija kakve su 1980. odnele 70 života, ali ovog puta incidenti nisu prijavljeni. Uoči i tokom referenduma bile su zabranjene prodaja alkohola i nošenje vatrenog oružja.

Tako izgleda da je Francuska nekako pregrmela mogućnost gubitka strateški važne teritorije, jedne od trinaest prekomorskih koje još ima pod direktnom ili posrednom kontrolom. Prošle godine su u Francuskoj Gvajani u Južnoj Americi, kao i u arhipelagu Majote u Indijskom okeanu održani protesti jer su se stanovnici ta dva prekomorska departmana osećali zapostavljenim od strane Pariza.

nr (rtr, afp, dw)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android