„Bad News is good News“ – loše vesti su dobre vesti. Ta pomalo cinična fraza, uobičajena u svetu medija, trenutno se može čuti i na berzama. Investitori iza sebe imaju turbulentan vikend koji je obeležilo hitno preuzimanje „Prve republičke banke“ (First Republic Bank) od strane najveće američke banke J.P.M organ. Ipak, vodeäi nemački berzanski indeks DAX u utorak ujutro je prešao granicu od 16.000 poena.

Za ono što se događalo u noći između nedelje i ponedeljka trebalo je imati živce. Na kraju je posrnulu Prvu republičku banku preuzeo J.P. Morgan. Prva republička banka se očigledno nije dobro zaštitila od rizika od kamatnih stopa, kao što je to bio slučaj i sa Bankom Silicijumske doline (Silicon Valley Bank)i Signačer bankom (Signature Bank) pre nekoliko nedelja. Posledica toga bio je gubitak poverenja investitora i klijenata. Oni su povukli ogromne količine novca, što je na kraju i dovelo do bankrota.

-pročitajte još: Bankarska kriza se smiruje, ali iznenađenja su moguća

Uloga društvenih mreža

I Andrea Enrija, glavni supervizor Evropske centralne banke (ECB), zabrinut je zbog brzine kojom klijenti mogu da podignu svoje depozite. „To nikada ranije nismo iskusili“, rekao je Enrija u utorak na konferenciji o bankarskoj superviziji u Frankfurtu. „Moramo da razmotrimo da li je to bio poseban slučaj ili tu ulogu igraju strukturna pitanja. Moguće je da društvene mreže i digitalizacija doprinose toj dinamici. O tome ćemo morati više da razmišljamo u budućnosti.“

To što su pojedini investitori na berzama pozitivno reagovali, verovatno ima veze s tim što je i u slučaju Prve republičke banke pronađeno rešenje. S druge strane, nakon novih bankrota oni očekuju da bi centralne banke sada mogle da uspore kada je reč o daljem povećanju kamata.

Šta će učiniti Američka centralna banka?

Američka centralna banka (FED) će svoju odluku o kamatnoj stopi saopštiti ove srede 3. maja, a Evropska centralna banka dan kasnije, u četvrtak nakon sastanka saveta u Frankfurtu.

„Zaista, kreditni uslovi značajno su pooštreni od početka bankarskih previranja“, kaže za DW glavni ekonomista banke ING Dojčland (ING Deutschland), Karsten Brzeski. „Istovremeno je naglo opala i potražnja za kreditima, čemu su doprinele veće kamate, manje investicije i slabljenje tržišta nekretnina.“

To znači da su bar neki od ciljeva centralnih banaka ostvareni, jer značajna povećanja kamatnih stopa tokom poslednjih meseci imaju efekta i mogu da pomognu da se inflacija ponovo stavi pod kontrolu.

„Brz i jasan zaokret FED-a s kamatnim stopama ima sve veći efekat u SAD. Politika kreditiranja američkih banaka poslednjih meseci značajno je pooštrena i stoga ima efekat prigušenja inflacije“, kaže Frici Keler-Gajb, glavna ekonomistkinja nemačke banke KfV, koja je u vlasništvu države.

Prevelike da bi propale?

Nakon preuzimanja Prve republičke banke od strane J.P. Morgana nastupilo je zatišje. Ali, ništa više od toga. S jedne strane, postoji zabrinutost da su i druge banke u SAD potcenile rizike kamatnih stopa. S druge, hitnim preuzimanjem finansijskih institucija u nevolji, velike banke nastavljaju da rastu.

J.P. Morgan je i pre preuzimanja Prve republičke banke bila najveća američka banka. Sada je bilans stanja povećan za skoro 230 milijardi američkih dolara – toliko je sredinom aprila bila bilansna suma Prve republičke banke.

Najveća švajcarska banka UBS takođe je enormno ojačala nakon hitnog preuzimanja banke Kredi Svis (Credit Suisse) – a to povlači veće rizike, jer su ti novi bankarski giganti svakako preveliki da bi propali. U čitavu priču bi sada mogla da se uključe agencije za nadzor banaka, kako u SAD, tako i u Evropi.

Bilo kako bilo, nakon slučaja sa Prvom republičkom bankom, bankarska kriza je ponovo na dnevnom redu. A sa njom i neizvesnost.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.