Pre nešto više od tri godine Rene Kerner zaposlio se kao šef smene u jednom restoranu u nemačkom Magdeburgu. To se dogodilo nakon što je iznenadna bolest člana porodice poremetila njegove planove da postane informatičar. Još kao dete voleo je video-igrice, ali i da rastavlja i sastavlja kompjutere.

A onda: s fakulteta na posao. Bio je to logičan prelaz za tog mladića. I kao student je nekoliko puta radio u restoranima kao ispomoć u kuhinji ili kao konobar. Na taj način izdržavao je porodicu.

I baš kada se skrasio sa poslom u restoranu, slučaj je njegovu karijeru totalno preokrenuo. Posao u restoranu jeste bio zabavan, ali me nije ispunjavao“, priča Kerner za DW. „Prijateljica koja je pisala svoj doktorski rad u Folksvagenu, ispričala mi je o novoj školi programiranja u Volfsburgu pod nazivom ’Fakultet 73’. Škola je nudila sjajnu priliku da učim i radim za Folksvagen. I to stvari koje uživam da radim.“

-pročitajte još: Tesla deklasirao nemačke automobilske gigante?

U martu prošle godine Kerner je završio „Fakultet 73“ sa diplomom programera, a u Folksvagenu je dobio ugovor i stalno radno mesto. Sada je deo tima koji je zadužen za nesmetano odvijanje radnih procesa u okviru Folksvagenovog IT-servisa.

„Za sada se samo zabavljam. Želim dalje da se razvijam kao programer, kao ’product owner’. Ovo su zanimljiva vremena u Folksvagenu, jer se koncern fokusira na električna vozila. Baš to je ono što sam priželjkivao“, kaže 35-godišnjak.

Strategija Folksvagena: prekvalifikacije i usavršavanje

„Fakultet 73“ (Faculty 73) naziv je inspiriran serijom „Teorija velikog praska“ (The Big Bang Theory) i likom iz te serije Šeldonom Kuperom koji obožava broj 73. Šola je ključni deo Folksvagenovog ulaganja u softver vrednog više milijardi evra, čime se taj koncern priprema da potisne Teslu, lidera na tržištu električnih automobila.

Škola programiranja trebalo bi da pomogne Folksvagenu rešavanju problema nedostatka informatičara. Na tržištu se vodi intenzivna borba za talente i to ne samo s kolegama iz automobilske industrije, već i s koncernima koji takođe rade na razvoju električnih vozila, poput Epla i Alfabeta.

„Fakultet 73“ nalazi se u Wolfsburgu, gradu u kojem je i sedište koncerna Folksvagen, i u njemu se ljudi obučavaju u osnovama programiranja. Planirano je da se do 2024. obuči oko 600 IT-stručnjaka, a većina polaznika su oni koji su već zaposleni u Folksvagenu, a žele nove zadatke. Oni zarađuju i dok uče, a nakon dvogodišnje obuke dobijaju stalno zaposlenje u Folskvagenu.

„Više od 70 odsto ljudi koje smo upisali prošle godine došlo je iz samog Folksvagena“, kaže za DW Ralf Linde, šef Akademije Folksvagena i glavni direktor za obrazovanje u tom nemačkom automobilskom koncernu. Većina polaznika do sada je radila na montažnim trakama i u njihovim očima može se videti da je ovo jedna od najvećih šansi koje su ikada dobili.“

U potrazi za neotkrivenim softverskim talentima

Folksvagenova potraga za softverskim talentima nije ograničena samo na „Fakultet 73“, već se obavlja i u Školi za softverske inženjere pod nazivom „42 Volfsburg“ (42 Wolfsburg). Škola je besplatna, a pomaže joj u najvećoj meri upravo Folksvagen – hardverom, donacijama i stručnim kadrom. Među partnerima su i Majkrosoft i Gugl.

Ta škola zaobilazi konvencionalne metode u obuci nove generacije softverskih profesionalaca, od kojih će mnogi, kako se nadaju u Folksvagenu, na kraju raditi za tog proizvođača automobila i pomoći mu u njegovom radikalnom prelazu na električna vozila .

Škola „42 Volfsburg“ ističe se po onome što – ne nudi, slično kao i škole „42 lanca kodiranja“ koje je pokrenuo francuski preduzetnik Ksavije Nil. Nema predavanja, udžbenika ili profesora – samo učenje i razmena ideja s vršnjacima. Škola ne dodeljuje nikakvu državno priznatu diplomu i nema plaćanja školarine. Mogu da se prijave svi koji su stariji od 18 godina i vole programiranje.

Ideja je pozajmljena iz Silicijumske doline i tamošnje kulture rada i učenja samo onoga što volite i što vam predstavlja zabavu i užitak. U školi postoji amfiteatar, ali i mesta, tačnije „čaure za spavanje“ (sleeping pods), konzole za video-igre, stoni fudbal, pa čak i kutak za trendi-sport „slackline“ , neku vrstu hodanja po žici. Sve to je tu kako bi se pomoglo polaznicima da se snađu u teškoćama i pritiscima dok se osposobljavaju za vrhunske programere.

„Folksvagen se zainteresovao za potencijal naših učenika i naš koncept učenja“, kaže za DW Maks Senges, izvršni direktor firme „42 Volfsburg“. „U Foloksvagenu postoji ogromna potreba za talentima. Oni uočavaju potencijal naših studenata, ali istovremeno žele i da njihovi ljudi dođu ovde kao saradnici i pokupe neke od aspekata kulture i načina razmišljanja koje nudimo.“

Senges, bivši menadžer Gugla, trenutno je zauzet postavljanjem još jednog kampusa za svoju nekonvencionalnu školu kodiranja – ovaj put u Berlinu, informatičkom centru Nemačke. Folksvagen i njegova softverska jedinica CARIAD takođe računaju na „42 Berlin“, programersku školu koja bi trebalo da počne s radom ove jeseni.

Softver koji vrti novac

Softver je tako postao „sveti gral“ za proizvođače automobila, firle koje su tradicionalno davale prednost hardveru. Švajcarska investiciona banka UBS procenjuje da će do 2030. softver biti najveći izvor prihoda za proizvođače automobila i da će im donositi zaradu od 1,7 biliona evra na područjima kao što su robotaksi, infotejment ili napredni sistemi za asistenciju vozaču.

Tradicionalni proizvođači automobila poput Folksvagena, Tojote i Stelantisa, za koje UBS procenjuje da godinama zaostaju iza Teslinih softverskih mogućnosti, krenuli su u akciju ulaganja milijardi, osluškivanja trendova koji stižu iz Siliciumjske doline i uspostavljanja sopstvene softverske grane.

Folksvagen ima za cilj da 60 odsto softvera bude razvijeno u samom koncernu. Trenutno je to samo 10 odsto. U narednih pet godina uložiće 27 milijardi evra u pokretanje svog softverskog centra.

„U načelu, ako se softver razvija u samoj firmi, štedi se mnogo novca koji bi inače otišao dobavljačima“, kaže za DW Markus Baum iz konsultantske kuće Roland Berger.

Borba za softverske talente

Softverske ambicije proizvođača automobila verovatno će do 2030. dovesti do trostrukog ili četvorostrukog povećanja potražnje za softverskim inženjerima, smatraju u konsultantskoj kući Mekinzi, Evropska komisija procenjuje da je na Starom kontinentu trenutno potrebno čak pola miliona IT-stručnjaka.

„Veliki je problem kada želite da izgradite softverske resurse u Evropi, a još gore je kada to želite da uradite u Nemačkoj. Naši klijenti nekako veruju da je to izvodljivo samo ako radite na globalnom nivou“, primećuje Baum. On kaže da njegovi klijenti u automobilskoj industriji razmišljaju o osnivanju centara za razvoj softvera u Aziji.

Za proizvođače automobila kao što je Folksvagen veliki deo problema predstavlja njihov imidž među mladim softverskim inženjerima. Ukorenjena hijerarhija, opsednutost procesima, ogromna birokratija, uticajni sindikati i sedišta firmi koja su često u manjim gradovima kao što su Volfsburg i Ingolštat – sve to ih često čini manje atraktivnim poslodavcima.

Folksvagen prihvata te kritike i zato je i formirao posebnu softversku jedinicu CARIAD s agilnijom radnom kulturom. Radi se takođe i na reformi drugih poslovnih odeljenja.

„S obzirom na to da je Volksvagen ogroman koncern, sasvim je prirodno da imamo različite segmente koji koegzistiraju: ukratko – stari Folksvagen i novi koji pokušavamo da stvorimo ovom transformacijom“, kaže Maks Linde, koji je odgovoran i za podsticanje promena u kulturi rada. „Radimo na tome da Folksvagen učinimo agilnijim, smanjimo hijerarhiju i poboljšamo radnu kulturu. Činimo sve da budemo atraktivni za tehnološke talente na tržištu.“