„NATO je najuspešniji savez u istoriji“, tvrdi njegov generalni sekretar, Anders Fog Rasmusen. Međutim, Alijansa mora da se redefiniše. Posle hladnog rata i prelazne faze , sada je vreme za NATO broj tri.

„NATO je savez koji je u stanju da brani 900 miliona građana u njegovim zemljama članicama – od opasnosti sa kojima smo danas suočeni i onih koje će se pojaviti u budućnosti“, kaže Rasmusen. I to najverovatnije neće biti napad tenkovske armije sa istoka na teritoriju NATO.

Novi strateški koncept Severnoatlantskog saveza predviđa mnoštvo novih opasnosti, iz svih pravaca. Reč je o terorističkim napadima, napadima na sirovine i puteve za snabdevanje, na primer uz pomoć raketa iz Irana. Tu su zatim napadi hakera na kompjuterske mreže čitavih država.

„Konstruktivna neizvesnost“

Pri svemu tome postavljaju se neka bitna pitanja: da li je, na primer, jedan napad hakera već razlog za odgovarajući protivnapad NATO? Drugim rečima, da li se takav napad, prema čuvenom članu 5 ugovora NATO shvata kao napad na članice Saveza, zbog čega cela Alijansa mora da stupi u protiv napad. Prema rečima generalnog sekretara Rasmusena, to ne bi trebalo da bude utvrđeno u strategiji NATO.

„Ni napadi hakera niti bilo koji drugi napadi ne mogu se unapred opisati kao jasan slučaj za član 5. Postoji nešto što bih ovde nazvao ’konstruktivnom neizvesnošću’. I upravo je tu snaga člana broj 5“, kaže Rasmusen.

Odnosno u činjenici da potencijalni napadač nikada ne može da bude siguran, kada će Alijansa stupiti u akciju prema članu 5. Za nemačku vladu veoma je bitno da u strategiji NATO stoji da sve intervencije Alijanse moraju biti legitimisane od strane Ujedinjenih nacija.

I da želi dalje korake u procesu razoružanja. Želimo, izjavio je nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele, „da se i poslednje atomsko naoružanje, stacionirano u Nemačkoj, povuče, kako bi Nemačka postala zemlja bez atomskog oružja“.

Autori: Andreas Rojter / Mirjana Kine-Veljković

Odgovorni urednik: Ivan Đerković