Sporna parola u međuvremenu je uklonjena, ali na društvenim mrežama još uvek se mogu naći fotografije tog grafita: „Svi službenici granične stanice su meta“, napisao je netko belom bojom na zidu u lučkom gradu Larneu. Pre toga slični grafiti pojavili su se u blizini luke u Belfastu.

Na nekom drugom mestu možda bi i ignorisali takve parole, ali ne u Severnoj Irskoj. Taj deo irskog ostrva koji pripada Ujedinjenom Kraljevstvu proteklih decenija proživeo je vreme puno terora i nasilja. Stanovništvo je podeljeno na republikance, sklone ujedinjenju s Republikom Irskom, i unioniste koji su odani Londonu. U utorak su službenici na granici, koji već mesec dana kontrolišu robu koja stiže iz Velike Britanije, poslati kućama. Zbog bezbednosnih razloga.

Raste nezadovoljstvo

Tokom čitavih pregovora o britanskom napuštanju Evropske unije pitanje Severne Irske bilo je ključni problem, zato što je Bregzitom granica između Severne Irske i Republike Irske postala spoljna granica EU. Tzv. „Sporazumom od Velikog petka“ iz 1998, kojim je okončan sukob u Severnoj Irskoj, vlada u Londonu obavezala se da će tu granicu da drži otvorenom i propusnom. S obzirom na to da su britanski premijeri Tereza Mej i Boris Džonson stalno insistirali da s Bregzitom napuste i unutrašnje tržište EU i carinsku uniju, negde je morala da se pojavi carinska granica između Velike Britanije i EU.

„Jedino oko čega su se dve strane uspele da se dogovore, i to tek krajem 2020, bilo je da u severnoirskim lukama budu uspostavljene kontrole robe koja se iz Velike Britanije uvozi u Severnu Irsku“, kaže Tom Ferris, stručnjak za logistiku na irskom Institutu za međunarodne i europske stvari (IIEA). Uprkos sporazumu o slobodnoj trgovini, carinska granica je de fakto pomerena na Irsko more, što je veoma naljutilo severnoirske unioniste.

I unionistička šefica severnoirske vlade Arlen Foster bila je pod pritiskom i zalagala se za to da Džohnson raskine Protokol o Severnoj Irskoj, koji je postignut s Briselom. Ali, za potpredsednika Evropske komisije Maroša Šefčoviča protokol je ključna stvar sporazuma o Bregzitu i to ne može da se dira.

Nakon Bregzita sledi nova svađa

U prvih pet nedelja nakon kraja prielazne faze Bregzita odnose Londona i Brisela pogoršala je svađa oko isporuke vakcina AstraZeneka. Evropska komisija htela je da ima kontrolu nad uvozom i izvozom cepiva. Pritom se pozivala na član 16. Protokola o Severnoj Irskoj koji dozvoljava jednostrane mere, ali samo kao zadnje sredstvo, „ako primena protokola dovodi do ekonomskih, društvenih ili ekoloških poteškoća“.

Sem Lou iz briselskog trusta mozgova Sentar za evropske reforme, napisao je u svom autorskom članku da je ta odluka bila „nelogična“: „Trenutno je, u cilju boljeg snabdevanja i vakcinacije u Velikoj Britaniji više verovatno da bi cepivo preko Severne Irske moglo da se uvozi u EU, nego obrnuto. Još i gore: to je bilo suludo.“ Time se na kraju krajeva ugrožava Protokol. Evropska komisija je, nakon oštre kritike iz Londona, ali i iz članice EU Irske, od tog zahteva ipak odustala.

Ali zahtev severnoirskih unionista da se Protokol ukine i dalje stoji. Onaj ko zahteva, taj je „potpuno nerealan“, izjavio je irski ministar spoljnih poslova Sajmon Koveni. „Irska, Ujedinjeno Kraljevstvo i EU imaju zakonsku obvezu i međunarodni ugovor da sprovode Protokol.“ Neki ljudi pokušavaju „ponovo da pišu istoriju“, kaže. „Glavni problem nije Protokol, nego Bregzit, koji je Velika Britanija želela po svaku cenu.“

Posledice u lukama

Transport robe u Severnu Irsku očigledno se odvija bez teškoća, iako su kontrole delimično ukinute. „Trgovina u luci Belfast trenutno teče normalno“, odgovorio je portparol luke na upit DW. Kad će carinici EU ponovo da počnu da rade, za sada nije jasno. Severnoirska ustanova za poljoprivredu „Daera“, nadležna za uvoz hrane, na upit DW odgovara: „Odeljenje je i dalje u kontaktu s policijom i drugim partnerskim organizacijama kako bismo dogovorili kada će ponovo moći da budu uspostavljene fizičke kontrole. Svaka odluka donosi se na osnovu formalne analize pretnje.“

Snebdevanje u Severnoj Irskoj se ipak od Nove godine pogoršalo. U prodavnicama se često vide poluprazni rafovi, jer roba iz EU ne stiže na vreme. Takođe, zbog kontrola, irski kamioni ređe koriste put preko Velsa, Engleske i La Manša, a češće direktan prevoz trajektima do Francuske, koji duže traje. Irska luka Rosler u januaru ove godine imala je za 446 odsto veći promet nego u istom mesecu prošle godine.

Ironija je da je i teretni terminal u Belfastu profitirao od Bregzita. Prema navodima švedskog brodara „Sena lajn“ neki prevoznici koji su ranije vozili iz Velike Britanije u Dablin prebacili su se na trajekte prema Belfastu. „Znamo od klijenata iz Republike Irske da idu preko Belfasta, čak i ako robu transportuju na jug Engleske“, odgovorio je portparol „Stena lajna“.

Birokratsko usko grlo, Severna Irska, izgleda da već sada nadoknađuje zaobilazni put od više stotina kilometara. Pritom za sada važe još jednostavnije kontrole, planirane za prva tri meseca. S obzirom na trenutni spor, London je već najavio mogućnost produženja takvih kontrola do 2023. godine.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android