Samit o nuklearnoj bezbednosti, na koji su pozvani predstavnici čak 50 država, nije dospeo na naslovne stranice velikih novina Sjedinjenih država, zemlje domaćina. Ako je o njemu uopšte izveštavano, onda tek negde na poslednjim stranicama. Pritom je manje reči bilo o nadi da bi svet jednoga dana mogao da bude bez nuklearnog oružja, već više o mogućnosti nuklearnog terorističkog napada.

Razvoj novog nuklearnog oružja

Američki predsednik Barak Obama je 2009. inicirao samit o nuklearnoj bezbednosti sa jasnim ciljem: mir i bezbednost u "svetu bez nuklearnog oružja". Od toga nije ostalo ništa. Naprotiv: SAD ulažu milijarde u istraživanje preciznih nuklearnih udara.

Zvanično, ova potpuna rekonstrukcija američkih oružanih snaga se prodaje kao - modernizacija. Rusi su na to odgovarajuće reagovali i sada i oni "modernizuju" svoj nuklearni arsenal. Može se slobodno reći da je u toku nova trka u naoružanju.

To je, između ostalog, još jedan razlog zbog kojeg ruski predsednik Vladimir Putin nije doputovao u Vašington. I to je još jedan dokaz za to koliko su trenutno ledeni odnosi između Moskve i Vašingtona.

Eksplicitno upozorenje

To je veoma važan signal. Napadi u Parizu i Briselu pokazuju kakvom logistikom u međuvremenu raspolaže teroristička milicija "Islamska država" i kakve akcije su u stanju da izvedu islamističke terorističke grupe, uprkos svim merama bezbednosti.Predsednik Obama je na samitu o nuklearnoj bezbednosti jasno ukazao na pretnju od nuklearnog terorizma. Iako je istakao da je zahvaljujući međunarodnoj saradnji, teroristima sve teže da dođu do uranijuma koji može da se upotrebi za oružje, ostaje stvarna opasnost koja se ogleda u tome da terorističke grupe više nego ikada imaju nameru da pripreme razoran nuklearni napad.

I bez obzira na to gde bi takav napad bi bio izvršen: Ceo svet bi bio pogođen, ne samo smrtonosnim zračenjem, već i ekonomskim, političkim, a i psihološkim posledicama.

Tramp preti nuklearnim napadom

U tom kontekstu, politički stil predsednika Obame, da razgovara i sa kontroverznim liderima, važniji je nego ikada ranije. Svoj stil vladanja on naziva: uravnoteženi odnosi. Pod tim se podrazumeva da se pre pregovora ne postavljaju uslovi, već da se istraži šta je moguće. Tako se sa Kinom pregovara o razoružanju i istovremeno kritikuje kršenje ljudskih prava. To nije samo moralno, već pragmatično - čak i nužno.

Potpuno drugačija stvar je sa činjenicom da Amerikanci razvijaju novo nuklearno oružje, dok druge zemlje primoravaju na potpuno razoružanje.

Ovaj kurs dvostrukih aršina je posebno osetljiv za zemlju čiji potencijalni sledeći predsednik Donald Trump, nuklearni napad protiv terorista - ne želi da isključi čak ni u Evropi.