Naravno da na glasanjima mogu da se dogode i neka iznenađenja, pogotovo u Evropskom parlamentu, gde se poslanici nerado pridržavaju partijske discipline, odnosno linije koju propisuje njihova poslanička grupa. Ali bez obzira na to, ipak bi bilo prilično veliko iznenađenje da Ursula fon der Lajen danas nije dobila podršku većine glasova za svoju novu ekipu, svoju drugu Evropsku komisiju.

„Zeleno svetlo“ je ipak bilo sigurno, posebno zbog činjenice da su se lideri poslaničkih grupa konzervativne Evropske narodne partije (ENP), socijaldemokrata i liberala oko toga unapred dogovorili. Njihovi poslanici čine većinu u novom sazivu Evropskog parlamenta.

Rovovska bitka

Još jedna stvar je bila sigurna i pre glasanja u Strazburu: drugi mandat Ursule fon der Lajen neće biti jednostavniji od prvog, verovatno će biti i teži. Razlog su rovovske bitke koje se već nedeljama vode između velikih poslaničkih grupa u parlamentu EU.

Spor se vodi oko pitanja koliko udesno sme da skrene nova većina uz čiju pomoć će Komisija stupila na dužnost. U svakom slučaju, ona bi trebalo da bude mnogo „desnija“ od dosadašnje, zahteva Manfred Veber. Taj političar bavarske CSU je šef poslaničke grupe ENP (demohrišćana). On u novi mandat kreće ojačan, s obzirom na to da je njegova grupa na evropskim izborima bila na strani pobednika. ENP je i u prošlom sazivu bila najveća poslanička grupa, a nakon izbora je prednost nad socijaldemokratama i porasla.

Veber je mišljenja da to mora imati i određene posledice: „Birači žele promenu kursa“, kaže. „Birači su kaznili Zelene u Evropskom parlamentu.“ U stvarnosti to nije baš tako dramatično. Birači nisu „izbacili“ Zelene iz Parlamenta, kako to sugeriše Veber – oni još uvek imaju 53 mandata u novom sazivu. Ali istina je da su pretrpeli teške gubitke, imaju dvadesetak poslanica i poslanika manje nego u prošlom sazivu. Građanski tabor je na drugoj strani ojačan, kaže Veber i dodaje da se to mora osetiti i na novom kursu Evropske unije.

ENP „mami“ desno-nacionalne snage

Veber već više od dve godine radi na novoj parlamentarnoj većini – i to bez Zelenih. On se u tom projektu obratio i onim političkim snagama koje se pozicioniraju desnije od nemačkih demohrišćana, CDU/CSU. Bavarac je tako već relativno rano otputovao u Rim, i to još u vreme kada je Đorđa Meloni bila usred predizborne kampanje. Neposredno pre toga Veber je snimio i jedan predizborni video-spot, a iz njegove perspektive obećavajuće je delovao i mogući savez sa šeficom Braća Italije (Fratelli d’Italia), aktuelnom premijerkom Meloni, koja je tada bila u fazi političkog uspona na Apeninima.

Politikolozi i istoričari Braću Italije klasifikuju kao „postfašističku stranku“, ali ni Veber ni većina demohrišćana u tome ne vidi nikakav razlog koji bi išao u prilog tezi da se s Meloni ne sarađuje tešnje. Jedan od Braće Italije, Rafaele Fito, postaće član nove Komisije, i to kao jedan od vodećih ljudi u novoj ekipi Fon der Lajen. Fito bi trebalo da dobije istaknutu dužnost potpredsednika Komisije.

Fito doduše uživa određeni ugled kao evropski političar, i to ne samo u redovima sopstvene stranke, već i izvan nje. Ali, način na koji je „progurana“ ta posebna funkcija koju bi ubuduće trebao obavljati, zgrozila je mnoge poslanike iz redova centrističkih stranaka ili levice.

„Rizičan kurs“

U redovima SPD-a su recimo sve donedavno ostavljali otvorene sve mogućnosti – od toga da će podržati novu Komisiju, pa do opcije da neće. „Manfred Veber i demohrišćanska poslanička grupa su na rizičnom kursu“, rekao je šef socijaldemokrata u Evropskom parlamentu, Rene Repasi. On je žestoko kritikovao to što je Veber proteklih meseci u više navrata forsirao većinu u Evropskom parlamentu s glasovima krajnje desnice – jednom je tako njegova ENP glasala za jednu inicijativu Alternative za Nemačku (AfD) o migrantskoj politici.“

„To je drugačiji kurs od onog koji je vodila gospođa Fon der Lajen“, uakazo je Repasi i podsetio da je pre letnje pauze drugi mandat Fon der Lajen na čelu Komisije podržao proevropski centar u Evropskom parlamentu, i da joj je tako dao „veliki predujam kada je reč o poverenju“.

Zeleni zahtevaju Firewal

Braća Italije tada nisu bili sa većinom, Meloni nije direktno podržala Fon der Lajen. Šef ENP Veber se svejedno potrudio oko naklonosti italijanske premijerke, kako bi uspeo da skupi većinu desno od centra. To je izazvalo ljutnju kod Zelenih. „Potreban nam je Firewal“, izrazila se kopredsednica poslaničke grupe zelenih Tjeri Rajntke. Ta poslanica koja dolazi iz nemačke Rurske oblasti smatra da je taktika demohrišćana pogrešna – taktika kojom žele da uđu u savez s desno-nacionalnim snagama, a sve s ciljem da realizuju svoje političke ciljeve.

Kad se radi o tim ciljevima, Veber ništa ne krije – ciljevi su se našli i u predizbornom programu: ukidanje odluke o prestanku prodaje motora s unutrašnjim sagorevanjem na području EU, povlačenje ekoloških reformi u agrarnoj politici, kao i uvođenje novih propisa iz Brisela samo ako su oni u skladu s interesima privrede i poljoprivrede. Sa Zelenima se sve to ne može sprovesti u praksi, a s novim desnim savezom bi se moglo. Upravo zato je današnje glasanje za novu Komisiju, prema mišljenju Veberovih kritičara, u stvari predložak za buduće većine prilikom usvajanja novih zakona u Evropskom parlamentu.

Uprkos tome većina poslanika Zelenih prihvatila je novu Komisiju, mada im to ne pada lako. Prilikom glasanja o novoj Komisiji radi se i o tome da se obezbedi da EU ubuduće bude u stanju da deluje, kaže nemačka političarka zelenih. Odlučujući faktor zbog kojeg je i sama Rajntke ipak bila „za“, bilo je naime obećanje Fon der Lajen da će kao šefica nove Komisije svoju većinu tražiti u centru Evropskog parlamenta – s proevropskim poslaničkim grupama.

Nejasna strategija Fon der Lajen

Da li Fon der Lajen (CDU) možda sledi drugačiju strategiju od Vebera (CSU)? Ili mu ona dozvoljava da se razmaše zato što jednostavno nema drugog izbora, zato što zavisi od sigurne većine? Oko toga se diskutuje u redovima Zelenih i SPD-a. I mišljenja se razlikuju. Neki se nadaju da će stara-nova šefica Komisije ostati privržena „Zelenom dogovoru“, planu o ekološkoj transformaciji evropske privrede, odnosno da neće dozvoliti da novi desni savez taj projekat „pokopa“.

To tako i stoji u sporazumu koji su demohrišćani, socijaldemokrate i liberali sklopili neposredno uoči glasanja. Ali u tom sporazumu stoji i jedna zanimljiva poruka – da treba sarađivati sa svim snagama koje su proevropske, za Ukrajinu i za vladavinu prava. A upravo to su kriterijumi za koje je Veber, prilikom posete Rimu pre dve godine, rekao da ih ispunjava postfašistička stranka Braća Italije.