1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nova vlada Nemačke, novi spoljnopolitički kurs?

29. jul 2021.

Kraj vladavine Angele Merkel vrlo verovatno će doneti i određene promene u spoljnoj politici Nemačke. Ali, šta dolazi nakon Merkel? Ovo je pogled na ciljeve u spoljnoj i bezbednosnoj politici nemačkih stranaka.

G20 Gipfel in Hamburg | Macri, Merkel, Jinping, Putin, Erdogan
Foto: Reuters/W. Rattay

Rusija

Spoljnopolitička tema broj jedan, koja bi mogla da zadaje glavobolje budućoj nemačkoj vladi jeste politika prema Rusiji. Angela Merkel se držala dvostruke strategije: pritisak plus dijalog. Isto tako bi nastavio i kandidat Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Armin Lašet. I njemu, ali i Socijaldemokratskoj partiji (SPD), teško da bi palo na pamet da dovede u pitanje dovršetak izgradnje spornog gasovoda Severni tok 2 u Baltičkom moru.

Angela Merkel je na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti izjavila: „Na osnovu molekula gasa ne možete da vidite da li je transportovan kopnenim ili morskim putem. U tom smislu je u redu da se projekat nastavi“.

-pročitajte još: Demohrišćani u blagom padu, Zeleni rastu

Zeleni međutim smatraju da je izgradnja tog gasovoda politička greška koja će omogućiti da Putin ojača, a EU oslabi. Taj stav nisu promenili ni nakon sporazuma nemačke vlade sa SAD.

Liberalna stranka FDP zahteva da se napravi pauza u izgradnji i zato će biti zanimljivo da se posmatra kako će se ponašati ti skeptici ako eventualno budu postali deo nove savezne vlade, a gasovod već bude završen.

Sve u svemu: najmekši kurs prema Moskvi imaju Alternativa za Nemačku (AfD) i Levica, a Zeleni najtvrđi.

Nije isključeno i da će se u izbornoj kampanju još jednom iskopati stari tvitovi kandidata CDU za kancelara Armina Lašeta. On je nakon aneksije Krima od strane Rusije 2014. govorio o „opštem anti-putinovskom populizmu“ u Nemačkoj. I to nije bila jedina Lašetova izjava koja mu je donela oznaku onoga ko „ima razumevanja za Putina“.

Oko gasovoda Severni tok 2 u Nemačkoj ne postoji konsenzusFoto: Bernd Wuestneck/dpa/picture alliance

Kina

I u slučaju Kine pokazuje se isti obrazac, kao i kada je reč o Rusiji. Zaoštravanje kursa zahtevaju pre svih Zeleni, i to zbog kršenja ljudskih prava. CDU i SPD su za to da se nastavi po ustaljenom principu.

U odnosu prema Kini, koja je istovremeno i konkurent i partner, najverovatnije će se nastaviti s balansiranjem. Vašington traži od Berlina oštriji odnos prema Pekingu. Istovremeno, težnja da se toj zemlji popušta najizraženija je kod AfD i Levice – iako ni kod jedne ni kod druge stranke njihov u suštini nije najjasniji.

Evropska unija

Šef AfD Jerg Mojten i počasni predsednik te stranke Aleksander Gauland su izjavili: za AfD je cilj izbornog programa „Degzit“, dakle izlazak Nemačke iz Evropske unije. Sve druge stranke jaku Nemačku vide samo u okviru EU.

Demohrišćani, SPD, Zeleni i FDP žele da EU učine sposobnijom za delovanje.

NATO

Raspustiti NATO – to levica odavno zahteva. Ta stranka želi da se NATO transformiše u, kako stoji u njihovom izbornom manifestu, „kolektivni sistem bezbednosti uz učešće Rusije“. Ali za tako nešto teško da mogu da pronađu partnere na nemačkoj političkoj sceni, jer nijedna druga stranka NATO ne dovodi u pitanje.

Nemačka vojska Bundesver će i dalje biti pouzdan partner unutar NATOFoto: Monika Skolimowska/dpa/picture alliance

Ali kada je reč o novcu, tu se mišljenja razlikuju. Demohrišćani i FDP izričito su za to cilj bude da se za odbranu izdvaja dva odsto bruto društvenog proizvoda. Zeleni to odbijaju. SPD je po tom pitanju podeljena, ali je interesantno da u ovoj kampanji oni to ne osuđuju izričito, kako je to bilo pred izbore 2017.

Bundesver

Čak i ako se Bundesver, nakon što je okončana intervencija u Avganistanu, vrati „korenima“, odnosno odbrani zemlje i saveznika u NATO, slanje vojnika u misije u inostranstvu će se nastaviti – na žalost Levice, koja bi najradije okončala sve misije. AfD nije toliko kategorična po tom pitanju, iako smatra da je misija u Maliju bila greška.

Sve druge stranke smatraju da su intervencije u inostranstvu neophodne. Posebno je zanimljivo to da su Zeleni u svom izbornom programu ublažili svoj dugogodišnji stav po pitanju upotrebe naoružanih bespilotnih letelica. One bi u određenim situacijama mogle bolje zaštiti vojnike, navodi se u njihovom programu. Neki to vide kao signal koji Zeleni šalju ka CDU, odnosno da koalicija te dve stranke ne bi trebalo da bude sporna kada je reč o pitanjima odbrane. Ali, na unutrašnjem planu, ideja o takvoj koaliciji izazvala bi burne rasprave.

ss/tagesschau

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu